Дело

364 Д Е Л 0 Лош чешћо у својнм песмама песнпк нсказује своју сету н своје слатко дупшвно расположење, кад вина жар и топлпна, загреју његове дамаре. Ти се описп одликују особитом нежношћу, као у овој песми: „Кто од пстока благ лахорић пирп Над реЈсом и лугом прамалеће шири: У сј нчаном с.јају зелепп се џбуње А цветпп листпћп с мирисом прелећу Висинама снежпим облацп се крећу. У дрвећу цветном. птпца гњездо иште. Кто. свако има, своје прпбежиште А ја јадан немам осим гроба мога С тога пијем. певам. у мирисном цвећу Л на небу тражпм, месец, друга свога.“ Сем ових несама, Ли-Тај-Пе је писао песме и из војннчкога жнвота. Ова четворедна строфа, спада међу хинеске најомиљеније песме: ,.Пред логором месец рас'о сјај К'о мраз сребрн да је пос'о крај. Ја погледам к небу у висппе, Па се сећам миле домовпне.“ УУ ова четпрн ретка, колико је лепоте, колико нежности! Толико је нежан у овој песми наспрам евоје домовине, да не сме чак ни то да изусти (зар да је не увреди), да се за њу боговима моли! Смрт Ли-Тај-Пе-а беше тајанствена. Нас.игурно се не може утврдити, да ли је умро нриродном смрћу или је себи живот одузео. Ово последње по свему изгледа вероватније. Неки тврде, да се, возећи се у барци, утопио, другп опет тврде, да је сам себи жпвот одузео. Но народ најрадије верује, да су једне сјајне месечеве ноћи, дуси сишли с неба на земљу и у зрачне впспне собом га однели. У опште, цео живот Ли-Тај-Пе-а, огрнут је многобројнпм народним легендама. Ову особину, да своје песнике увија у легендарне приче, налазимо одомаћену код хинеског народа. Алн, ни о једноме неснику, нема толико легендарних нрича као о Ли-Тај-Пе-у. Ово јасно показује, колико је хннески народ љубио п ноштовао овог свог великог песника. Он беше прирастао за срце народа. Смрт његову народ ннје могао да прегори нити се хтео са њим да растане. Он је створно легенде и у тим леген-