Дело

Д Е Л 0 366 самоме врту песннкову. Тако дом песннков поста књпжевна ,,Ћаба“ тога доба. Са свију страна пространога царства, стицаху се песници — хаџије, да се поклоне светоме месту н да се ту напоје песниковим духом. За један златник, беше свакоме дозвољено, да са ових камених лпстова препише, што жели и што му је срцу драго. Основни тон његових песама, то су радост и љубав према лепоти природе, упоредо с овпм и, љубав нрема беднима. У песмама својим, песник преко свега ценп, душевни мир и спокојство. Не-Ло-Тпен, пнсаоје и многе сатире; у свима се истиче његова љубав према слабима и потиштепим. Пз гомиле тнх сатира навешћу једну радн примера: гСкупила се огромна светпна Сјај, позлата, коњи п прашпна. Кад упитам шта је, шта ће бити: .Минпстар ће туда пројуритп.* Великашп с црвепим тракама. Генерали са златпим јакама Гордо журе у логор па гозбу На коњпма, у сребру и злату. Плитице су пупе са јестпвом, А бокалп са најбољим вппом, Тупг-наранџе и најлепша риба Што Небесно — језеро сакрива. Добро јело, добру вољу даје Добро вппо, пзазива шале. Кад Кнан-Нан неродпце би.ју У Кју-Чеу, госте се и смију." Г1од овим сунцем све је пролазно, све, или пре или после нестати мора. Па тако је било и са хпнеским златним добом. Грађански немирп унутрн а непријатељ с поља, уништише славну династију Танг-а. Тврди зидови царевине затресоше се из темеља, најзад и попустише, отворивши врата спољнем непријател>у. У то време, на северу се беше подигла нова, велика татарска држава, чије хорде без престанка узнемнраваху границе хинеске, нљачкаху села и градове и продираху све дубље и дуб.Ђе, к срцу државе. Најзад освојише н њега. Пе-Кинг паде у непријатељске руке а на престо хинескп седе нова династија монголска. Нови завојевачи, којн беху још полуварвари, примпше језнк и културу хпнеску, али у њу унесоше и страни елеменат.