Дело

ХИНЕГКА ЛИРИКА 367 Прича и драма, ови сасвим странп и непознатп књижевни огранци, унесоше се у Хину и потиснуше хинеску лирику. Али је утицај старе класичке поезије био још толико моћан, да се није дао савладати. Хинеска лирика овога доба, и ако се није могла самостално развијати, она је моћно утпцала на књпжевност тога времена и своје доминирајуће право одржала. Приче, новеле, па чак и друге стварп, беху зачињене песмом; чак и предмети чисто прозајичне природе, често беху написани везаним слогом. Нови завојевач, који освоји Хину, беше способан да прими оно што .је ту нашао, али, не имаде снаге да ту културу даље развије. Поједини песници тога времена труђаху се, да поврате старо класичко доба, али сва мука њихна беше узалуд. Старн се векови више не повратише. Између иесника тога времена, заслужују помена два имена: Нанг-Нгнан-Ши п, Су-Тунг-По. Они нас у многоме сећају на песнике класичкога доба. Њихне дивне песме, као оно свеже оазе у пустињи, губе се у мору новијих песничких „мазала.“ Ванг-Нган-Ши, био је виши државнп чиновник. Његове песме долазе у ред најлепшнх песама хпнеских. Кво једног прпмера: „Лишће освежила кишнца тпја. А благ поветарац, ппрка. ћарлија: Краљев пас1 дрема у чашнци цветној А бамбус шапће о љубави сретпој Девојци. што белп платпо на реци. Крип поирскан непом о веслачу снева. У боровом грању сјај месечев1 2 иева. Макар да је свело цвеће премалећа На нролетње снове још нас трава сећа.“ Његов млађи друг Су-Туг-По, беше члан министаретва, које је било познато под именом „Гај-кнчица.“ (У то време кичица се уздигла изнад мача и пера. Установе, научна друштва, па чак н министарства узнмаху себи за отћћчпе кпчицу). Приликом неког преврата, он буде свргнут са свога положаја п прогоњен на далеки усамљенн оток Хан-Нан. На том пустом отоку он је живео дуго година у једној колнбнцн са 1 „Краљев пас“ аове се један инсекат у Хнни. 2 „Сјај месечев" је име једне мале птице иевачнце