Дело

ХИНКСКА ЛПРНКА 369 уметностп н идеалима, већ пролазној ћуди времена — она се мења као и годишња мода, вез.ује се за личности, са њима живи и са њима умире. Поезијаовогадобапева похвалниде великашима п заштитнпцима, удвара се дамама, краси лепезе и порцуланске вазе намењене великашима и дамама. Тако на пример песник пева: .једној гранчици епидендрона на једној порцуланско.ј вази, на другом месту, песник пева оду једном везеном калијантус-цвету, и т. д. Место, оних негдашњих дивних љубавнпх песама, заузимају несме удварачке, с којим се песници желе да преноруче дамама. У тим префињеним песмама, крје су препуне баналннх фраза и куртоазије, песници преузносећи женску лепоту, падају пред њима на колена, да би заслужили њихову милост. Оних нежннх и узвишених .Ђубавних акорда, једнога Ши-Кинг-а, нигде више не налазимо. Лзубав престаје бити она.ј моћни покретач и узвишени мотив песничких излива; њу заменише углађеност, куртоазија и етикета. Песник, који жели да се удвори некоме велпкашу, мора да пронађе за њега неки леп н редак цвет, те да тнм цветом његово нме заменн. Да бн заслужио његову лшггнту, песнпк пред њим мора да полаже песничкн испиј. А од самог кандидата се тражило, да на том пспиту, пред својнм заштитником наиише неку „духовиту“ песму, у коректној формн тадашњег времена. Сем тога песник је морао да пзабере најодабраније речи и најфиније изразе а што је још главније, да пронађе неку „нову“ или оригпналну мисао. Из овог се види, до које се ннзпне спустила лнрика тога доба. У овој периоди декаденце, а из гомпле песнпка овнх времена, једва да се могу одвојити два нмена, која заслужују пажњу. То су два иесника новијег доба, којн су живели у почетку седамнајестог века, Кан-Инг н Чан-Ти. Кан-Инг, беше царев секретар, чувен као пмировнзатор. Волео је жене а оне га облетаху п обожаваху. Умро је млад. Већину својих песама носветпо је женама; оне нас у многоме иодсећају на гдекоје талијанске п шпанске псснике ове врсте: Говорп се да ме љуопш. .Мучно*. одвраКаш мп Хтедо рећн да ме мр.шш. .Нека.г. прп шајеш ми Право. Мржња то је љубав твоја. која пара. косн II заблуда, што душевпн мпр собом одноеп". Дело. књ. 31. 24