Дело

ХИНЕСКА ЛИРИКА 371 Куд ћс те однети, куд ли с тобом доћн Ти бн с радо вин о у небеса зрачна. Зар не презаш јадан, од пбнбра мра^на Којп ће те к’о гроб негда давних лета Мраком заборава одвојит’ од света? Слико човекова, ког понор не плаши Кад га жеља гопи, да се неба машп! “ Пошто ,је калуђерски ред — МШГез Јези — био прогоњен из Хине, под владом цара Капг-Хи, јавља се реакција, управљена против оног извештаченог и униформисаног епигон-стила. Лирика се буди из свог мамурлука и отима се, да постане трезвенија. У то време и код самих владара .јавља се песничко частољубље. Но још и раније, цар Канг-Хи бавио се поезнјом. Цар Киен-Лунг, трудио се, да надмаши Канг-Хн-а у песннчкој славп. Он је то заиста и постпгао, јер га његови сувременицн славнше, као највећег песника Хине. Слава сувременика?! Па ипак, она је била довољна, да задовољп његово царско частољубље. Овај цар-песник писао је много и оставио је после своје смрти, не мање од 170 свезака. Неке од својнх песама, пзмеђу осталих и своју оду теју, дао је исписати на порцуланске шољице, које се израђиваху у његовнм фабрикама. У то доба, за владе цара-песника, жпвео је Иуан-Тсе-Тсај, последњи хпнески лиричар од већега гласа. Он је био н доктор и члан академије „Гај-Кичица“. Доцннје је напустпо науку и одао се искл;>учиво чнновннчкој каријери. Кад је дошао у своје средње године, напустпо је и ту карнјеру п посветно се искључиво књижевностн н вртарству. Умро је у дубокој старости. Његов парк постаде иека асаеГепие Шегаше. Ту, у хладовини лиснатих бамбуса читалн су се најновп.јп песничкп састави и декламовали добрн стнховн, уза чашу још бољег вина. Највећа препор^ка за једног песннчког — дебитанта беше то, кад се његово дело чптало у хладовини под лнснатпм бамбусима н кад је ту лепо прпмљено било. Носле ове критике, песнику је име било оснгурано у хпнеској литературн Иуан-Тсе-Тсај, бпо је песник-мисленик. Његове су песме пуне философске дубнне п крптпчког посмаграња. Његов немирујућп ум н његов знања жеднп дух но кад што одриче чулни свет а још чешће тражп да нровирп иза оне тајанствене завесе, која застнре оно невпдљпво, надчулно царство, нлн се мучн да дође у додпр са оннм невндљивим духом, ког и преко своје 24*