Дело

392 Д Е Л 0 пашу. Овај, застрашен успеспма енглеским, пристао је најзад да изађе из Сирије. да поврати Турској њену флоту и да се задовољи са наследним правом које му је било уетупљено над Мисиром. На уговор закључен 15. јула 1840. године између Енглеске, А^стрпје, Русије и Пруске, којпм је било свршено миснрско питање, Норта је похитала засебннм протоколом од истога дана да се придружи њиховој резолуцији. Францускаје па то прпстала доцније лондонским протоколом. Ово је пнтање коначно решено тек 13. јуна 1841. год. на лондонској конференцпји, којом је гаранговано породици Мехмедовој наследство над Египтом. Том приликом Енглеска није пропустпла оно што је пре 8 година већ вребала, а то је да раскине Инћар-искелнски уговор и место њега да се усвојп од потппснпка стално затварање за све њих дарданелског пролаза. III Интервемције од 1854—1878 Кримски рат. — Лондонском конференцнјом Енглеска је успела да извршн своје, да понизи Русију. Затварањем Дарданела ишло се једино на то да се стане на иут њену утицају. С тога је она очекивала згодан моменат да га раскине у пркос целој Европп. Догађаји од 1848. много су допрннели да јој се подигне унижени углед. Никола II, пошто је спасао Аустрију од очигледне пропасти. пошто је учинио неизмерне услуге владаоцпма, којима је претила оиаеност од револуција, он је помислио да ће моћи да реши сам у своју корист Псточно Питање. У то доба Немачка је још бнла у потресу од револуционих удараца. У Француској, револуција од 1848. довела је била на престо Наполеона III. Енглеска неиријатељскн расположена према Француској обожавала је свога новог савезника. Турска, увек богата у догађајима којима се може изазвати неред на Пстоку, нпје укратнла ни Русији то задовољство да јој да иовода да се умеша. Иовод за то бејаше свађа између католнка и православннх око светих места. Латини, на основу уговора од 1740. између Турске и Француске „да ће калуђери латински који жнве ван Јерусалима п у њему као п у цркви Божјег Гроба тако званој Карнанија прптежаватн поклонпчка места у истој мери као