Дело

ДИМИТРИЈЕ НЕШИЋ 1836—1904 Почињу се ириметно губити из наше средпне .један по један од људи, који су живот свој посветилн књивп ерпекој и цео сзој рад уложили на ствараље услова да се н у нас наука неговатп може. Са Димитријем Нешићем, чнји се жнвот угасио 26. априла ове годнне, отишао је и трећп важан чинилац у најновијој историји нашег интелектуалног препорођаја, који је поред прва два: Даничића н Панчића, највише допринео да се у нас створе погодне прилике за одавање оним занимањима, који условљавају право нанредовање н развнјање једнога народа. Да је губитак овога човека пао у време ире 15 година, много би се више осетно, но штоје случај данас, кад се је његово нестајање из наше среднш' регистровало као обичан догађај, што се потпуно поклаиа са несрећнпм стањем нашега данашњег друштва, које је уиућено на безначајне ствари и утонуло у матерпјализам најгрубље форме, којн ничега заједничког нема са науком, нарочито са пдеалном науком, чнји је представннк у нас Нешић бно. Поменута трн најјача представнпка науке у нас последњих 30—40 годпна ншли су на то да омладнну српску упуте на нрави н племенитн нознв њен н може се казатп да су у томе онн н једини највпше успеха пмали. 1'адом у школн, на књижевиостп н у друштву умелп су науку ученнцима својим омнлнтп, створптп заинтересованост за најндеа.шнје стварн у неговању којих лежи правн успех омладпне. Они су једини оставили људе, којн су нх наставнлн у раду, н од свога рада као уложног канптала, земља данас допста може с правом ка-