Дело

Д Е Л 0 410 Балк. Полуострва), Мемоар за поделу новодобивених крајева. У ове радове треба споменути и најновији рад Драгашевнћев Успомене на Берлински Конгрес 1878., штампан у Ратнику (св. за мај 1904.). У овом раду Драгашевпћ је, нод утицајем патриотскога бола, изнео неправду коју нам је Русија нанела у санстефанском и берлинском миру. Сем овога Драгашевић је уређивао политичко-књпжевни лист Дарданнју, у којој има и лепих књпжевних и научних прилога. Јован Драгашевић је рођен у Пожаревцу 4. фебруара 1836. године. Свршивши Војну Академију постао је Драгашевпћ 1860. годние потноручник, а 19. декембра 1867. преведен је као каиетан II класе у ђенералштаб. 27. априла 1888. стављен је у пенсију као пуковник, а 23. јула 1900. подарена му је тнтула ночасног ђенерала с правом ношења униформе тога чина. Изгледа да у својој службеној каријери Драгашевић није имао довољно среће, или бар не онолико колико његови, мање подобнн, другови. То се може објасиити нарочитом цртом у характеру Драгашевићеву, као што се види из његових аутобиографија. Драгашевић је био увек отворен, а то ннје било по вољи многим људима на вишим положајима, који су мислили да све што раде добро раде н да се њихов рад не сме подврћи критици. Међу тим Драгашевић је износио многе мане и ружне иојаве у ондашњем друштву. Тако .је у једном чланку напао оне Србе, што својој деци дају туђа имена. За тнм је први устао нротив употребе разннх титула (као: ,,благороднн“), У службепом говору, што је противно демократском духу нашега народа. Сем тога изнео је у једном предавању, да Срби треба да чувају пародне обичаје и характерне особине свога народа. Начин на којн је Драгашевић све то илшсио био је за оно време н сувише смео, а кад се зна да је он то говорио у униформи, може се разуметн, што је он због тпх својих мисли и гоњен па чак и ханшен. Али су многе његове мнсли п предлози нпак остварени. Јован Драгашевнћ је за све време свога службовања пграо видну улогу у друштвеном и државном животу Србије, а имао је п јаког утицаја на млађе л3уде, нарочито у војсцп. Још као потноручнпк постављеи је за нрофесора Бојие Академије