Дело

200 Д Е Л 0 шаблон. II одиста, наш командапт не познаје н не прима садржину без (рорме. Форма је за њега све н сва, она п шаблон његова су снла, од њих он иочиње и њима завршује. С нестанком форме п шаблона нестаје и њега, ои је и духом н телом само форма и само шаблон. С тога се он и стара н тражп да је само форма цела, да се она пе ремети, а за остало, за оио што је у формн плп под њом, он не чује,. не пита и не мари. У кратко, потпупо равнодушни према квалитету образовања и васпитања, наши комапданти сасвим не улазе у унутрашњост наставне области, ие тпчу нх се ни метод ни детаљи, јер се у н.има често п пе разумеју. Али, да би одржалн свој ауторитет, они јачају ту слабу страну своју и попуњавају недостатак наставне заузимљивости притиском на снољие формалности, у којима се сваки, ко добије власт, лако разуме. Потоме, у колико се овде — у васпнтању н образовању војнпка — губи садржина пред формом, у толико се, у области надзора за унутрашњим „добрим поретком“ команданти нашп претварају у саму садржину и у неки, тако да кажемо, „пошиен“ тога поретка. Сва моћ њихова је удобром поретку и њега ради не знају се грапице допуштених и недопугатених односа. Ту они пе воде надзор, већ само лично врше све операцпје н, шта впше, стварају предмете за такве операције. На том пол.у онн отправљају све дужности и одигравају све улоге од дивизијара до разводннка. Где је ко и шта ко ради, тек је командант свуда и све радн. Требало или не требало, ои је свакп час то у касарни, то у шталп, то у кујни или пекарници; он је на касапници нли у дућану где се месо куварицама за офпцпре дели, он је на сењаку, он — на дрвљанику, он је свуда п у свако доба и, рекло би се, у једно исто доба. Љему нешто треба, тражи да нешто или некога види, да стпгне, да ухвати, али шта и кога, то нико нн да ногодн нн да разјасни. Он се појављу.је са свих страна, он вам је читав мађионпчар, којн свуда као пз земље нпче, за којим свп као суманути јуре п не могу да га стигну и од кога сви, као од аветн бегају п дрхте, а опет нико да објасни како то и зашто то. II ако је сваки учинио своје, испуиио што му је у дужности бпло, ипак свп зебу, јер је тешко погодити шта све може да боцне командантске очн, јер п иајмања ситница довољна је, на да командант а је у команди нађен непоредак и онда- тешко ономе, код кога се то деси.