Дело

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 213 При речп о иеподесности ннснектората као што су били, рвдо се тврдило,' и тврди, вероватно, и данас, да се усиех у наст^ви довољно обезбеђзде надзором и руковођењем дивизијсктгх центрова, чија је важност неоспорна како у смислу управл*ш&а: тако и у смислу утпцаја на ток образовања. Важност дивнзијских центрова неоспорна .је, шта више, ми сматрамо за важне и инспекторате, који су код нас тако очигледно паразитни. Свака је установа важна, а тим пре и више, кад се с њом вежу велика права и власт као што је овде случај. Али, ако је што важно, пе значн да то мора бити у исто доба и корисно. II неважне установе бивају корисне п благодетне ако људи, који их репрезентују н њима манипулишу умеју и хоће да им савесно послуже; док, напротив, и најважније — губе своју вредност и постају, шта впше, штетне, кад падну у руке и под власт људи, који неспособни да разумеју циљ и задатак свога положаја, одатле радо служе интереспма. који нису интереси поверене им убтанове, нити с овом стоје у вези. Наша дивнзнја састављена је из свих главних, помоћних и специјалних родова војске, т. ј. састав њен у мирно доба такав је, какав је потребан у време рата. Она је, према томе, нешто веће и више, но што се каже највећа јединица војске — она је једна омања, али и тактички, и стратегијски, и администратпвно самостална армија, а командант њен, саобразно томе, представља, после главнокомандујућега највиши положај како у ратно тако и у мирно доба. У рукама дивизпјара концентрпсана је управна, васпитна и администватнвна делатност свнх трупа и установа у днвизији. Он, по сили положаја свог, заповеда и руководи у свима правцима делатности, а следствено томе, он треба и да носи одговорност по свпма одсецима и у свима односима дпвизијске надлежности. Прпнцип дела и здрава памет захтевају од свакога, на кога падне коцка да се позове на какав виши п важан положај, „да пре, но што се прими понуђене му почасти, строго испита себе самог и провери: има ли у његовом карактеру, у његовим способностима и у његовпм знањима довољно и свих оних погодаба, које јамче да ће он моћп одговоритп захтевима новога положаја? Ко се прима обављања послова п вршења дужностп које надмашају његову моралну снагу и траже већу способност но што је он има, тај штети интереснма дела и