Дело

СЦИПНОНОВ САН 259 мрзила народна странка. Бпо је не само велики беседник и фплрсоф, већ и књижевннк, као што се види по том, што су Тефбнцнјеве комедије, као што вели Цицероњ држане за Лелијево дело. Био је и велики пријатељ јелинства. По њему је Цицерон назвао-једно своје философско дело Лелије или о прија-Л^иљ'ству. Манпје Манилије, консул 149. год. пре Хрнста, добије врховну управу над војском у рату с Картагином, којује почео нападати, алн није могао ништа урадити. Знаменитији је као правник и државннк, а одликовао се и као писац. Кад су се ти пријатељи Сциппона Африканскога млађега тако скупили и почели у врту његову разговаратн се између осталога и о догађајима на небу, онда ће рећи Лелије да он воли да слуша говор о држави. Лелије замоли Сципиона Африканскога да каже своје мисли о држави и то свн одобре. Сцнпион пристане на то и, пре него што је прешао на говор о државном уређењу, даје овакву одредбу о држави: „Државаје дакле“, вели Африкански, „ствар народна, али народ није сваки скуп људи, сакупљен ма на који начин, већ скуп мноштва људи, здружен по правном пристанку и заједничком користи“. Прелазећизатим накритику трију најглавнијих државних облика, на монархијски, арнстократскн и демократски, вели он: „Али сваки од ова трн облика није савршен нити је по мом мишљењу најбољи, али ипак се може поднетп, и ако може бити један од другога бољи“. Како није задовољан ни једним тим облнком државним, вели он: „Стога мислим да највише треба одобритн неки четврти облик државни, који је умерен н помешан од она три облика, о којима сам прво говорно“. А кад га је Лелнје замолио да каже, који му се од та три облика чини најбољи, ондајеон наставио говор и рекао: „Кад је то тако, од прва три облика по мом мишљењу монархијски је много бољи, али од монархијскога биће бољи онај, који б.уде изједначен и помешан од три најбоља облика државна. Ја хоћу да у држави има једна узвишена и краљевска власт, затим да је нешто власти дано угледу првих људн, а нешто да је задржано за одлуку и вољу народну. Ово уређење прво има неку велику једнакост, без које људи једва дуже могу бити слободни, затим јачину, јер се и они први облнци лако изопаче у противне мане тако, да од краља постане господар, од великаша странка, од народа неред и буна и што се ти облици често замењују новим облицима, а то у овом састављеном и умерено помешаном облику државном управо