Дело

НАПОМЕНЕ 0 СРБИЈИ ОД 1804—1806 335 како тобож сам вели, има уза се, постављао, према извештају, који је Дшсан првобитно илпрским иисменима па нреведен на немац^н. место грубнм пером наппсаних 17 хиљада на 97 хиљада. Тако велики и неокругао бро.ј као да већ сам по себи потпре-тај податак. Јер кад бн Дрнп Ћорђе збиља уза се имао 97 хшвадн устаника, то се чини вероватније, да би он, какоје то боично у говору, пре употребно који округао број, те за силу своју рекао да је чинн управо 100 хиљада, а не баш 97. На казивање Турака можемо се исто тако мало ослањати као и на казпвање овамошњчх хришћана, јер Турци, по урођеној им азијатској поноситости, говоре обично о Србима само с презирањем н омаловажавањем. Како се дакле свим тнм и другим слнчним путевима, којима сам нокушавао ићи, не може изнаћи вероватан број бораца међу хришћанима у Србијп, то сам мпслио да ми треба поћп странпутпцом, те тако доћи до најпоузданија кључа за одлучпвање о том питању. Имају у Србији или београдском санџакату две владике источпе цркве: један наиме у Београду, који се зове митрополитом н живн сад у Смедереву, други ужичи, којп је пре устанка боравио у Шапцу, сад се пак, снгурностн ради, повукао на нашу страну. Они добивају од хрншћана, о којих се души брину, приходе своје под разним рубрикама, између којих је једна потпуно одређена и зове се димннца (плаћање од димњака, оџака т. ј. куће). Тај данак постоји код свнју хришћана у Турској, како је постојао још из најстаријих времена (Бемгпс1ау, Јиг. Кот. Тот. I рао\ 121), па га .је било и на нашој странп до године 1770, докт није изишао Илирски Регуламент. Сасвим је дакле природно да рођенп интерес њихов мора гонпти епископе да знају поуздано бро.ј домова у епархији својој. Од шабачког односно ужпчког епископа добио сам написмено ова.ј преглед домова у његовој епархпјп: Нме нахпје Број домова 1. Шабац . . . 3918 2. Ваљево . . . 3620 3. Рудннк . . . 1342 ‘ 4. Чачак . . . 1014 5. Ужпце . . . 1879 6. Соко . . . 824 Свега: 12.597