Дело

НАИОМЕНЕ 0 СРБИЈИ ОД 1804—1806 339 Тактика Тактика је српска нарочито у бијењу из иушака н пиштоља-, у сечењу н бодењу сабљом и ханџаром. Ко од њих уме најд^љеуизбацити пушку н на највећој даљпни нанишанити п оббрити угледна Турчина, тога други држе за јунака. Отуда потиче она особита љубав њихова према тој врсти ватреног оружја. Ако их где на отвореном пољу изненада нападне турска каваљерпја, одлична на свој начин, и како они нису кадри сузбити напад својом маленом и још неизвежбаном каваљеријом, којом највише ако се послуже за намамљивање непријатеља, то их је невоља толико нзоштрила, да се они, и недочекавши јуриш на пушке своје без бајонета, што брже повуку у лугове и шуме, па се ту заклоне грањем. Ако ли су унапред већ сазнали за напад непри.јатељеве коњице, а стало пм је до тога да се одрже на отвореном пољу, то ће се, према околностима, понекад и два пута ушанчити. На ти они умеју ископати чак и као неке јаме за вукове, којима су се с тако великом коришћу послужили у последњим сукобима према Нишу. Удари ли на Србе турска пешадија, која исто тако ннје снабдевена бајонетима, те с тога, ако није бројем јача, боји се да се упусти у клање и гушање, то обично обе стране ухвате једна према другој добре позиције, ушанче се, па се бију тако из пушака вас дуги дан, немогући ништа одлучније учинпти. Тиме се може објаснити зашто често и у најжешћим бојевима падне тако мало мртвих, и зашто нонекад нпсу устању да један другом натерају на одступање и најмање одељење, које се где било ушанчнло и онако на њихов начин. У овоме ће свакако лежати и узрок што Срби досад нису могли у суседним провинцијама,'у којима, као нпр. у Босни, има више утврђених места, учинити већих напредака. Храбросг и дух у Срба Оскудицу ту у оружју и џебани као и вештину модерног знанственог ратовања надокнађује у Срба храброст њихова и дух, које урођена мржња према Турцима с дана у дан све више подстиче и раснаљује. Хабер на устанак утицао је као 22*