Дело

96 Д Е Л 0 /1>удмилу (III :за руку ВОДИ, Но старац у срет ин да пође, НеП на груд тужио главу своди. Књажеви, бојарп и сад Ћуте, од збора сваки преза; II све ишчезну — смртни хлад Обујмн уснулога кнеза. Дремежом тешким опхрван Он мученичке лпје сузе, Узбуђен мислн: *то је сан!“ Мучп се, али кобне узе Прекинутн је немоћан. Треперп месец пад тмином, Скривене горе тамнпном; Долина спи у мртву сну... Издајник јездн па коњу. Пред њнм се указа пољана, Он спази сумрачнп курган;1 Крај ногу певе спп Руслан. А коњ му шеће пут кургана, Фарлав од страха зазире, Вештицу узе магла густа; .У њему срце премире, Из хладних руку узде пушта. II мач лагано извуче, Готов је витеза без боја, На поле да раздвојн он... Тнхо се краде. Коњ хероја Осетив врага завриска, Копптом бије. Но знак касни Не чује Руслан — сан ужасни Ко олово га притиска... Издајник вештицом храбрени У грудн јунаку, презрени, Забоде трипут хладни нож... 1 Реч татарска: што п могпла, гроб, насуто ордашце.