Дело

ЧИНОВНПЧКО ПИТАЊЕ 101 уиравом. Први зачетци наше администрације из тога су доба. Законп су објављенп, судови су почели редовно функционисати, положај чиновнпчкп је регулисан, љихов делокруг одређен бар у иајглавнпјим потезима. При свему томе угледало се делом иа Влашку и Русију нарочпто у почетку, а доцније искључиво на Аустрију. Наравно да вршење закоиа иије нп тада било баш понктуално, али се сад већ гледало као на злоупотребу на оно, што је раније изгледало правилно и природно. Олигархију и кнеза Александра Карађорђевића, којп јује акцептирао, оборили су разлози иолитичке, а не администратпвне природе, и то више спољне но унутарње полптике. Добивши оно што је желела — регуларну администрацију — земља је тражила природно понова продужење националне полптике, која би је одвела потпуној политичкој независности, и остварењу велике мисли. Ту политику олигархија, која се у борби протнв кнешевске властп наслањала на Порту, ннје могла да води, а кнез ограничен олигархијом, није имао снаге да је водп. Народ, којн у та пптања државног права улази увек само врло површно, и ценп све само по резултатима, сматрао је то као питање лично идинастичко, и тражио је поиова ону династију, која се.у очима света успела да идентификује са нацноналном политиком. Земља је желела да се продужн рад на националној еманципацнји ондегдејетај рад уставном борбом под Милошем прекпнут, и вратила је Обреновиће, који су се у изгнанству показивали вољни да ту политику поново отпочну. Други разлози којпх је такође било, били су споредни. Пзгледа према томе да кнез Михајло — владу кн. Милоша сматрао је цео свет као ировизоријум, и није се од ње ничему надао — није морао нпшта мењати у администрацији, но се могао после најнужнијих политичких промена, којима бп иолитичку власт сконцентрисао у своје руке, окренути потпуно спољној полптици. Но тако није било. Кнез Михајло је имао много шпре н веће планове но што се то тада и мислило и много веће амбиције. Да их оствари њему ]е требала једна добро органпзована и добро администрирана земља, и он се у првом реду потрудио да Србију таквом начини. Кнез Михајло је велпки организатор Србије, на чијој административној организацији мп и данас жпвпмо, и ако је она већ постала јако недовољна за садање прилике, ијако искварена бурним политичким приликама и наглим