Дело

ЧИНОВНИЧКО ПИТАЊЕ 107 лнсатн: свештеничко, инжнњерско, санитетско, поштаиско, телеграфско и т. д. стање.1 Наравно да се при свему томе много мање водило рачуна о самој службн него о службенпцима, а о јединству државне адмшшстрације, о потребној хармонији нзмеђу појединих струка, п о целисходности иојединих одредаба с гледпшта општих државних ннтереса, пнје пико нп мислио. Али ми такво уређење поједнних струка без обзира на целину, не само да не тражимо, но смо му најенергичније протпвпи. Ако досадања рђава практика у том ногледу продужи, у државној адмпнистрацпјн створиће се такав хаос, државни ће се буџет у тој мери преоптеретити, да ће правилно и рационално решење чпновничког гштања бити за дуги ииз година онемогућено на највећу штету и земље п државе. Када мн тражимо, дакле, организацију појединих струка државне службе, ми тражимо да та организација буде нзведеиа систематски, по једним истим општим државно-нравним и административним принципима, одступајући у иримени од поједпних усвојеннх принципа само у толико, у колико је то нотребно због нарочите унутарње организације те струке, алп у колико се тнме не ремети однос, који рациоиално мора та струка у целини имати према осталима. Та општа начела морају се неопходно утврдити, однос којп треба да постојн по нрнроди целе државне организацнје, нзмеђу појединнх струка мора се претходно оценити, па тек онда и на основу тога, приступити систематски реорганизацнји нојединих струка почпњући од најважнијих, па идући мање важнима. Тога ради, да те принцнпе нађемо и утврдимо, да оценимо и одредимо њихову апсолутиу н релативну вредност за изво1 Некп су телеграфпстн гералп впртуозносг чак тако далеко, да су од гштања о регулпсању њпховог „стања“ направили неку врсту дипастичног пнтања. као да су владаоцп из династије Обреновића ималн од некуд неко нарочнто перасполо;кење снрам њихове струке. Вероватпо је да онај учнтељ, што ,је кажу 1892. годпне у јесен разрешен телеграмом (!) од дужностп, нма сасвим суиротно мпшљење о љубавн Оореновића п њихових прнјатеља спрам те струке, п да на нротнв верује да су опи умели ценити користп од телеграфскпх установа. А његово мишљење вероватно деле н чиновннцн свих других струка, ко.јн су телеграфским нутем отпуштенп, ма да се код поједнннх иоложаја могло и разумети то хитање.