Дело

1 2(* Д Е Л 0 Ц|>тање радпрунга се чшш челнчном пглом по металу за ту цмл> препарисаног, као кад би со по хартнји цртало, иосле тога се отнсне на хартији, на тај начин добнјамо радирунг. „Стари млпн“, „Кремс“ „\\’е188епки*сћеп“, „1)итз1еЈп“ су уметиичке стварн ове врсте. Ножпдар К‘арађор1)евнћ изложио је један лен мотпв из Ненецпјтг т>да и рефлекси у води нмају леппх тонова. 1*ељефп су добро моделирани нарочпто онај II*. Н. Краља; аособнто су му добре уметнпчко-занатске израђевине на кожи н разне украсне ситннце од метала. Оп је особпто много показао укуса у овој врстп. Стварн на кожн имају одлнчне компоноване шаре — орнаментику и укусну боју старине. Наш старн портретпста Стева Тодоровић, изложпо је и овом нрилнком портре II*. В. Краља, портре Каница ијош један портре. Урош Предпћ је бпо слабо заступљен, саједиим портреом п слнком „Малн филозоф". Вајарство које код нас слабо стоји без подмлатка је, н показује да се тешко подиже; изгледа да у нас Срба нема осећања за форму. као год ни за архитектуру. Како се до сад није створпло нарочпто осећање за архитектуру н леппм уметничким грађевинама, тешко ће се створитн и за скулптуру — вајарство. Обе вештпне не налазе искреног одушевљења нп у коме, те им је н напредак осредњи поред свега тога, што радо дижемо споменике евојим предцнма. Вајарскирадови Т*оке Јовановнћа, заузнмају код нас најбоље место, а он^е готОТ5ТГ6стао без конкуренције у нас, не рачунајући даровитога Роксандића, који нам је изложио свога одличног анатомски моделисаног „Роба‘\ познатог из музеја и „Филипа Вишњића“ ново; и Пере Убавкића, са својим „Караџићем“ и „Фаворитом“; а оба оптерећена својим наставннчким дужностима. Ђоке Јовановића „Мирис пролећа“, „Гордост", „Младост“ су прва одлично по формп, мускулатурн моделисана фигура женског тела, мека и пуна живота, главе су обе леие, фино моделпране са пуно духа и израза. „Црногорац на стражи“ и „Гуслар“ су пунн форме, материје меке. Од рељефа нарочито су добри „Мој отац“, „Споменнца за прославу стогодишњице“ лпкови Кара-Ђорђа и Њ. В. Краља, и у мрамору „Вук Караџић“. У српскоме оделењу изложила је међу осталим и г-ђа Бета Вукановпћка, ио народностп Немпца. Радовп Вукановпћкшш јединп су у овом оделењу артистички, у коме преовлађује салон