Дело

ижтору Мнлоју ВасиНу, ошша који пдеју ирихватише, иотномогоше да се остварп, омладпнама п уметнпцнма југо-словеискпм, нека пм је слава и хвала. Напредак који иоказаше југо-словенп иа овој првој заједничкој нзложГш је велнкн п од велнког зиачаја. Удруигени југословени створпће за себе своје сталие нзложбе, на којпма ће конкурпсатн само југо-словенн, створиће своју школу п своју засебну исторпју уметности, која ће у оиштој нсторијп уметностп ући као целпна онако, као пталијанске са својнм разнпм школама, немачка, фрапцуска и т. д. Југо-словенска изложба са уметничкцм радовима једнога Ферда Весела, Јаме, Јакоппћа, Наје Јовановпћа, Даниловца, Буковца, Франгеша Вндовића равна .је нрвим светским изложбама у Паризу и Минхену. Један Бесел, Јовановић, Франгеш стварају школу за себе, а у уметностп епоху за се. Утпсак којн се добија од целе југословенске изложбе, као целокупан према разним заступљеним правцима и предметнма обраде, Хрвати и Словепци модерно сликарство, са својом пнднвидуалпо вишом поезијом рафинираном и орнгиналном текииком. Бугарн нлуструју својнм жанр-сликама сељачко — народнп живот. Наша Српска уметност исноси нам монументалну народну епопеју, народну поезију у слнци, слпка сјајну прошлост народне историје и најсавршенији жанр нз сеоског живота. Искуством старија хрватска уметност, носп победу на културном пољу вајарским радовима Франгеша Михановића и Мештровића. Словенцн Бајкама Весела и пејзажнма Јакопића и Јаме, песнпчким осећањнма и индивидуалношћу у техници; Србн жанр сликарством Паје Јовановпћа из црногорског живота, н монументалном декоратнвном историском правцу модерног сликарства. Темељ је положен, прва југо-словенска изложба .је отворена, један корак смо ближе к циљу. Омладпна српска са осталим југо-словенским учинила је своје, дала је идеју, сакуиила све под једну заставу; сад је ред на уметнике југо-словенске који ће продужити даљи рад, одржати дату идеју, сачуватн је да остане на оној идеалној основици, на којој су је они добили. Југо-словенским уметницима довикујемо, до скорог виђења на изложби у Софијн и слава вам. Надежда Петровић