Дело

7 '■> Д Е Л 0 и ноту; слику, реч и мелодију? Да нам тако исто представи: мнсао п н.сн ствараи облнк п њен покрет; облик који се осећа са идејом, да је често он само обележје те идоје и са осећајем које само иреносн; осећај са ндејом, а да ту идеју прати и покрет њом ннспирован, — једпом речи да нам нзнесе потпуи живот, у свпма облицпма, у којима се оп манифестује. Ако, збиља, пма такве уметности, она треба да је најпространији израз људске уметности, даје најсавршеније сликање жпвота. Има такве уметностп: То је драмска уметност. V Да видимо, шта је драмска уметност у својој суштини. Ако дефиниција драмске уметиостн не искључује ни један облик уметности, онда треба да се запитамо, да ли је оиа у могућности, да пх све обухвати? То не мора али може бити. Позориште је уметност, којој је задатак, да слика људски жнвот. Оно се за своје нзвођење служи људима, који живе туђим животом пред другпм људима, скупљешш да их гледају. То је сврха, то су средства. II тиме је исказана дефиниција те уметностн. Тако дефинисана уметност не нскључује ни једне уметности радп сврхе. А сврха је живот човечји. Он је, у самом себн посматран, облик по телу, идеја по духу, стваран покрет по жнвоту, моралан покрет по срцу. — Он се може пред очн изнети, у свести схватити н апализовати речју н у уху звуком дрхтати и треперети свнма присним покретима. Ако се свестрано релатнвно посматра, њега прнродно прати, он има, готово као потребан оквир, природу, у којој је одређен да живи, становпшта која је он према себи и за своју употребу створио. Сликање човечијег живота пншта дакле не искључује ни уметности сликовне, ни уметпости од речп, нп уметностп ритма, но изгледа да нх чак све и тражи. Горе дефпнисана уметност, својим средствима за изражење не искључује ни .јеДне врсте уметности. Средства за изражење нису материја или звук, него су сами људи. II да би представпли живот, није им потреба само за обликом као материјом или само за речима или за ритмима, као звуком. Они имају