Дело

ПЕСНИК ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА 207 заиос? Сви ови појави и многобројни други, што их сусрећемо у животу наше душе, зар нису покривени магловитим велом мистерије? И спољна ирирода и унутрашњи нам живот огрнути мађијским велом и препуни мађијског чара. У тој мађији и лежи поезија а из њених дубина она се рађа. Боље од свију коментара и теорија, Зутћигпе је у својој несми: „При растанку“ објаснио символизам н показао његов значај у поезији. Да ли је то песник учинпо намерно или не, мени није познато, довољно је да та песма може да нослужи као најјачи пример за разумевање и у одбрану символизма. Нека ми буде дозвољено да наведем овде неколико строфа из ове 8\чп1ште-ове песме, она гласп: ПРИ РАСТАНКУ II сласт меда годи за мало времеиа, Дуго нам не прија ни та медна слас’; К'о најлепше песме кад с' ионавља глас, Ил' нурнурни сок и мнрисна пена, Што од грозда срце у жару разлије, Првн пољуб другом нпгда раван није. Силет нежппх дамара као сад да ти гледам, И усне што тајпу страстп тп одају, Очп п веђпце што љубав не тају, II белину врага — све то добро знам. Само не знам где се она љубав скрила, Која ме је чаром евојим освојнла. Све исто онако као што .је било Само љубав не. Усана јој моћ II чаробне сенке не сладе ни ноћ. Па ни један дап к о ни сунце мило Чар срсће негдање впше јој не да Ћелијица празна а трут тром од меда. Не могу да појмим како дани носе С спуштенпх очпју оиу сјај п жар, Где нестаде, куда ирпу онај силнн чар II заноснп мнрис твоје свилне косе, Алп једно зпам: љубав, кад пољубац лиши страсног даха. Та пе вредн впше, ни једпог уздаха. У снмволизму поезпја се највнше ириближује музицп, заједно са њоме она нас водп у царство снова, открива нам невнђене, слутеће надземне пределе п узносп нас у више сфере и регпоне, изнад реалног света у пределе духа.