Дело

ПЕСНИК ДВАДЕСЕТОГ ВЕКЛ 209 све слабости грешна човека, признаје „земни прах на лпцу свом, које покриваше мирисна коса њена“ — .једино се препоручује силином своје љубави. Да ли такова љубав налази више одзива у свету? Остављам да младост на то одговори. Сумњам, да би икоји песник смео да говори о љубави својој драгој Зутћигпе-овим језпком, а да не ступи на земљиште вулгарности. Али 8\чпђш‘пе све може. Његов љубаван занос тако је силан и јак да из реалнога нраха све подиже у више, у идеалне пределе поезије. Онјекао оно усијани челик, са кога се одбија светлост и топлота и пада на све што се у његовој близини нашло да га прелије ружичастим блеском. Ради иримера навешћу неколнко стихова из Зттћигпе-ове песме: е к о Т I о N Што не може љубав, мени је у моћи Могу да умрем. Иди! Твој дах, коса п твоје очп Страст ми распаљују, мекшају печал п блаже јад Још само ватрен пољубац. Па мрзп п бежи тад! Другом поклони друге тренутке, а менп ове дај! Плакатп нећу. Сузе?... Доста је уздпсај. Да те не кињпм впше, ја ћу се сну предатп. Љубавп, реци. Је л’ тешка смрт?... Ил теже рапе, тп што пх можеш дагп?! Теме и идеје које песник бира и износи, изненађују нас својом оригиналношћу, изненађују и задивљују: У песми „Разговор“ говоре смрт и љубав — две најсилније моћи живота. Љубав с подсмехом, смрт охоло н са презрењем. У песми „Коријамби“, драги нарнче над мртвом драгом и упоређује себе и смрт, као два љубавпика и два ривала! У песми „Врт Прозершше“ једна сен у подземљу пева песму. У песми „ЕгоПоп“, песник опева еротнчну љубав — наслеђени грех првог човека — опева ,је слободпо н нскрепо, готово реалистички, али овај реализам, који бн свугди на другом масту осудили, сама страсност која нз њега нзвпре н иенушн, ослобођава га од осуде и даје му узвишено поетско обележје. Љубав сама собом онроштај носн! Ово иеколнко нримера које нзнесох, надам се да ће бнтн довољнн, да нокажу богатство његовог умног матерпјала и јачину његове уобразиље. У свакој 8\чпћпгпе-овој иесми сусрећемо се са новпм и још новијнм темама н идејама а пред сваком Дело, књ. 34. 1-1