Дело

224 Д Е Л 0 у закоподавству. У ранија времена чинови и звања били су сиојени. Тако, папример, „пуковник“ означавао је звање или ноложај команданта пука; „потпуковник“ — његовог помоћника; „мајор“ — батаљоног команданта; „капетан“ — четног командпра н т. д. Данас тако ннје и чинови не стоје увек у вези са положајима, који одговарају називу и значају дотичних чппова. Код нас, којп немамо давне традиције, усвојено је да имају: водници — чинове потпоручика и поручика; четни командири — чинове поручика и капетана; батаљони командантн — чинове капетана или мајора; пуковски команданти чннове мајора, нотнуковннка или пуковника; остали, већи команданти — чинове потпуковника, пуковника или генерала. Ако сад звањима присвојимо чинове као што је данас код нас, то војска, коју смо горе предпоставили, могла би имати свега чинова: 1 пуковника — команданта све војске, 1 потпуковника — шефа штаба главне команде, 1 капетана — ађутанта штаба, 1 канетана — администратора или ннтенданта, 1 поручика — магационара илп руковаоца разним имаовинама. 1 мајора — команданта батаљона, 4 капетана — командире чета, 2 капетана — командира ескадрона и командира батерије, 8 поручика II 8 потноручика — као воднике за 16 пешачких водова, 2 поручика и 1 потпоручика — као воднике за трн коњичка вода у ескадрону. 1 поручика и 1 потпоручика — као воднике за два вода у батерији и 1 нотпоручика — као ађутапта у иешадијском батаљону. Из нанред наведепог следује: у формацпји за сваку јединицу п установу војске, пре свега опредељује се број н категорнја појединих звања и тек за тим опредељује се и може да се определи, којнм ће чином које звање бити представљено, т.ј. какви ће се ком звању присвојитп атрибути. Свака јединица, стројна или админнстративна, најмања као н највећа, може ностојати само на основн тачно регулнсаних састава, т.ј. у њима може бити толико н таквих само чннова колико је