Дело

Д Е Л 0 228 материјалних оскудица. Ако се од официра хоће савесно вршење дужности п по пнтересе војске корисна служба, онда и он хоће, а има н право, да и држава којој он служи, буде савесна према његовој личности и да не занемарује његове потребе и као официра и као човека. Офицнр у служби има право не само да жпви пеоскудно, него и да му та служба буде јемац за његову каријеру, т.ј. да га служба награђује у толикој мери да је он има рад-шта да цени н воли, и да му се, нод притиском оскудице не чини да би он на другом пољу рада могао бити боље награђен. Потпуна материјална обезбеђепост у садашности и будућности, једно је од најсигурнијих средстава и један апсолутно неопходан услов у томе, и да се војска снабде у сваким погледу ваљанпм и спремним старешинама и да се из ње истисну сви они, који не одговарају старешпнском позиву. Средства за опстанак и живот официра — то је плата коју му држава даје. Колика би, дакле, морала бити та средства, или колике би требале да су размере плата, па да један официр може подмиривати све своје потребе, живећн скромно али не и оскудно? Потребе су различне код различних услова при којима лнчност живи. Веће годпне старости и већп положајн условљавају и веће потребе. Новопроизведеном и младом потпоручику мање треба од маторог поручика, који служи десетак годииа н коме су, можда, закони човечије природе натоварили на врат породицу и гомилу ситне дечице. Потребе су све веће што је који чин удаљеннји од чина почетног, јер се све околности што их окружују, међу собом све внше разликују, и сви захтеви који нм се стављају све су већи. Од једног дивизнјара, који мора бити најмање у чину пуковника, тражн се, на сваком кораку, много више но што се тражн од једнога пуковара или једног батаљоног команданта, који имају мање чинове. Снособност и право да се стане на чело једне дивнзије добијају се после дуге нрактичне службе п јесу резултат многогодишњег упорног труда и делатности и умне и физичке, а то се, сасвим нрнродно, мора више и да цени. Од многих, који у млађпм годинама замисле и пођу да каријеру своју обезбеде радом н усавршавањем на пољу стручног н општег образовања, мало је њнх које сила воље не напусти те да у својој решености нстрају до краја, а још их мање остаје таквнх, који своју