Дело

250 Д Е Л 0 ломство, па се вратпти кући, пошто си се укаљао до гуше, па клекнуо на молптву, е то је било нешто преко сваке мере. Осетно је да треба Пзабрати нли осећање верско и пскрену веру, или госиођу Машкову? То се двоје ие сложн. II наједаред увиде да све оно мњење које је кроз толико година у себи кувао и прерађпвао, да сав онај огромни мир, који проистпче из одгоненућа животне загонетке, једном речи оно што је ностало јединком његовог духовног живота, да сад све то ваља њему под ноге бацити. Са друге стране опет би му јасно да му већ сутрадан ваља лагати својим начелима друштвеним, својим држањем да је породица основ друштвеног живота. Није допуштено, исто тако, исповедати та начела на сва уста јавно, а нотајно обмањивати туђе жене. II ту треба изабрати, једно или друго. Што се тиче Марине,. према њој је већ учнњена превара. II тако је само једпнм једнним замахом сурвао у понор свој однос према Богу, према друштву, нрема женп, једном речи: кров овог марљнво подизанога духовнога дома, у којем је дотле становао, сад му се срушио на главу. Није се надео да ће, кад се прекине само један конац, и цео шав отићи бестрага, и наједаред потпуно пренеражен стаде себе питати: како то да на свету може да постоји и такав опортунизам, који мири у животу овом вероломство с честитошћу и чашћу? Јер је тако и било. Знаојетолико њих, такозваних људи од реда, ожењених, људи који воле своје жене, чак и побожннх, а у нсто време ти исти људи би насрнули на које бпло женско на које наиђу. Они исти људи, који би својим женама свако само спотакнуће на путу живота сматрали као ирави над, допустили су себп неверу у браку без икакве грпже савести. Сећао се и тога, кад би каквог таквог притерали у теснац да се весело бранно, како он нцје шведски нолилка. У осталом вероломства као да је и нестало, и међу људима се сматра као нешто допуштено, без мал не као неки обичај. Та је мисао Полањецком доносила нешто олакшања душевнога, али само за врло кратко време, .јер је бпо човек јаке логике, ако не у поступцима, а оно бар у размишљању. Да! Свет није састављен из самих хуља и подлаца, него већнном пз људи лакомислепнх и лаких, и тај опортунизам, ко.ји мирп прељубу с појмом о частп и честитости нпје ништа друго, него једна бесмислица. Јер шта може да правда човека