Дело

260 Д Е Л 0 веде у служби, или ће се резервирати за последње годнне његовог службовања. У првом случају издаци државни за амортнзацију претходно уложеног капитала биће мпого већи но у другом. Међутим ако имамо иа уму пз којих разлога мора држава створптн могућност да се тај капитал нз чиновничке плате амортнзира — а то је, да би осигурала регрутовање свог чиновничког кадра — видећемо, да се амортизација тог капитала без икакве штете за интересе државне службе, оставити за последње године службавања. Интерес је државни, да се тај капитал амортизира првенствено у облику васпитања чиновничке деце и њихове спреме за државну службу бар у оној мери у којој је њихов роднтељ ту спрему имао. То ће се међутим најлакше постићи кад се амортизацпја врши у времену, кад оно може бити на тај начин употребљено т. ј. доцнијим годинама службе. Пз тога разлога при одређивању плата у свакој струци законодавац мора нз чиновничких плата на нижим положајима сасвим изоставити онај део, који би имао бити употребљен на амортнзацију претходно уложеног капитала, па ту амортизацију рачунати само при одређивању плата впших положаја. Плате на нижим положајима сишле би услед тога испод горе утврђене минималне висине, плате на вишим положајпма попеле бн се изнад те висине. Уштеда државна произлазила би из несразмерно мањег броЈа тпх виших положаја, и услед тога што би се амортизација вршила само у случајевнма, кад је она заиста неопходна за ннтересе државне службе. Трећи део чиновничке минималне паграде који је намењен осигурању чиновника за доба кад постапе несиособан за службу, може се, као што смо већ рекли раннје, изоставити сасвим из плате чиновника директним осигурањем пензије после извесног броја година службе. Та комбпнацнја пма својпх врло добрих страна и с гледишта интереса државне касе, и с гледшнта интереса чиновничких. С гледишта интереса чиновничких, та је комбинација повољна нарочито зато што стварно осигурава чиновника независно од његове воље и умешности да се осигура. Она му даје могућности да се без резерве ода државном послу, не бринући нп у колико за будућност. С гледпшта питереса државне касе оиа је повољна парочито с тога, што се њоме смањује број онпх, који се осигуравају. Пензија се пздаје само онима, којн доживе годнне за пепзију, и само