Дело

Д Е Л 0 264 снстем паграђивања чиновника, али у исто доба допушта законодавцу да води рачуна о свима моментима и моралним и материјалпим, који могу утнцати на нужну висину матерпјалног награђпвања чиновника. Она му у исто доба допушта да то паграђнвање чиновпика доведе у пајтешњу везу са целокупннм устројством администрацпје, и да од ове направи једну органску целину, способну да функционише правплно и без потреса. Ми смо до сада редом прешли сва питања, која улазе у састав компликованога и тешкога проблема, који је код нас познат под популарним именом „чиновничко питање“. Показали смо упутарњу везу свих тих питања и немогућност да се свако од њих засебно и пезавпсно од осталпх решава. Видели смо да је чиновнпчко питање, како се оно данас код пас поставља, у ствари питање устројства државне администрације, да је правплним решењем једнога од ова два питања једино могуће решнти и друго. То је иак доказ, да се чпновничко питање ннти може, нити сме решавати законом о чиновницима грађ. реда, и да је за решење тога питања потребно промепути и саме основе на којима почива наша администрација. Др. Вој. Маринковић