Дело

У СВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 353 брачна детета, па ево и она је у томе списку, јер је сматрају за неудату.“ „Не, то никако не сме да буде! Иван Николајевић одмах ће ићи Кострову. Или не, још боље ће бити, да и ја са њим идем. Ту ће бити без сумње нека погрешка... Кад помислим, да. сам ја свему томе крива! Колико сам времена пропустила, а сад ево ти...“ „Добротвору мој! повика опет Нодусдиха и паде ми пред ноге, „заузмите се за нас сироте. Ко ће нама други помоћи?“ Ја се не кренух ни с места. Тању обузе гнев. „Та шта стојиш ту ко неки пањ без осећаја?“ рече ми и пресече ме једним погледом. „Брзо, одмах морамо ићи!“ Још не имадох времена да јој на то одговорим, да неће бити никакве користи од моје заштите, кад се собња врата отворише и у собу уђе човек впсоког стаса, блед и чупав, са раздрљеном кошуљом и без капе, сав задихан. У први мах ја не познадох да је то Бусов, па мпслећи да је то некакав пијан сељак, пођох му нагло у сусрет. „Бар она није код вас Иване Николајавићу?“ промуца Бусов промуклим, страховитим гласом, па кад виде које све ту, он паде на патос, стаде да јеца и да се за косе чупа. Ја бејах потресен овим очајним изливом овог зрелог и снажног човека, и пре но што и сазнадох за узрок његовог очајања покушах да га умирим и да га натерам да нам све по реду исприча. „Плачете за вашом вереницом, као да је умрла; не носе је на онај свет. У најгорем случају можете молити, да и вас у Сахалин преместе. Са вашим занатом, свуд ћете моћи. Треба да се стидите да сте тако малодушни... „Ја малодушан?“ упаде ми Бусов у реч и преста да плаче, само ме љутито погледа, „као да она још живи. Она је мртва, разумите једном! Или ћете ваљада п ви као и Костров, да тврдите да је некуд побегла? Немојте се правити смешни. Она није пробисвет, ја је добро познајем. Ја знам где ћу је сад наћи: у старом бунару — то је сад сигурно!“ Он се нагло диже н хтеде да оде, стара Подусдиха с муком га за рукав задржа. „За име Божнје, Андрушка, шта то говориш? Ја сам малочас Дуњашу видела.“ Бусов се заустави на прагу. Дело књ. 35. 23