Дело

У СВЕТУ ЗАТОЧЕННХ 355 -Све ћу вас под суд, ви ћете већ видетп! Све ћу вас послати У Сибир.. Тад Костров опази, да се мало затрчао, кад је Сибирцима попретио да ће их послати у Сибир, те похита да мало поправн погрешку. „Све ћу вас до једног отпустити, све! Битанге, вуци■ батине!“ „Допустите, господин Управниче, да вам јавим“, отпоче сав у страху један од чувара, али Костров се из свог грла продера на њега: „Да ћутиш, да ћутиш, док те нико не пита!“ и одмах за тим упита га радознало: „Но шта је?“ . „Допустите, господпне Управннче, да вам саопштим, да Бусов није побег’о“. „Ко, Бусов? Не брбл>ај којешта. Ја сам уверен да је ова циганска наказа помешана у дело Дуњкино“. Тада се и ја умешах у разговор, испричах о доласку ковачевом и о његовој сумњи. Костров удари у ироннчан смех: „Хахаха!... Гле како је, псето, згодно наместило... Бацила се у стари бунар, како да није... Није ли нашао кога луђег од себе! То ја не верујем тако лако! Он би хтео тиме само да заметне траг... Сигурно он ју је сам негде сакрио, те да после, кад транспорт оде у Сахалпн и мало се ствар утиша, знједно са њоме побегне... Тако тек луд нисам... Одмах да се у апс стрпа тај ннтков и да се држи под најстрожијим надзором... Или не, боље у казамат са њим... Ви ћете ми за њега вашом главом одговарати... За Дуњком трагајте даље... Кад је ту Бусов онда и она мора да је ту негде у близини... А зар ништа нисте дознали за оно друго двоје? Где су Сењка и Каћка?“ „Не знам, господине Управниче“, одговори чувар, „они су заиста умакли.“ „Тако, тако!“ дераше се бесно Костров. „Треба вам свнма главу разбити. Шта стојите ту? Идите и радите што вам је заповеђено!“ Чувари се с места разиђоше. „Шта. ћу сад?“ уздахну болно управпик, па се окрете к мени. „Шта да кажем шефу? Од пет жена, које треба да се данас транснортују, нема две. Нек’ их ђаво носн! А трећа, замислите како је то дпрљиво, напрасно се разболела од тнфа!..,