Дело

0 МУЖЕВЉОЈ ВЛАСТН НАД ЖЕНОМ 363 роде. Онн се могу оснивати или на начелу потчињености жене мужу или на начелу равноправностн оба супруга. Према томе каки појмовн у животу народа у извесној епоси владају о браку и личннм односпма супруга, и законодавства разних народа и времена регулисавала су ове личне односе супружника на једноме од горе споменутих начела. Али какн начела социјалнога живота нису тако апсолутне природе, као што су она у прпроди, то је онда сасвим појмљиво, што се у законодавствима налазе и такви прописи, који су израз компромиса између начела потчнњеностп женине мужу и потпуне равноправностн оба супруга. Погледамо ли на живот правннчкога народа раг ехеПепсе, на живот старих Римљана, видећемо, да су у прво доба римске државе лични односи супружника регулисанн били према начелу строге потчињеностп женине мужу. По старом римском праву власт, коју је муж имао над женом — тако зв. шапив — била је таква, да је закључењем брака не само имовина женина и њена тековина за време брака улазила у састав његове имовине, већ је и личност женина у свему била потчињена мужу: он је имао права продати је у ропство, па и животјој одузети.1 На сваки начин да је ову строгу правну власт мужа над женом ублажавао обичај. У животу римскога народа зацело је био редак случај, да муж своју жену, мајку породнце, која је носнла поносно име ша!ег ^ашШаз, злоставља, у ропство продаје или чак и живота лишава. Али право му је давало ову власт, коју је он и према својој деци имао. У познијем римском праву нестало је било ове строге власти мужа над женом. Још у време, кад су донесени били закони од 12 таблица (451 год.), закључивани су између римских грађана и такви бракови, у којима су лични односи између супружника почивали на начелу равноправности жене и мужа. Постепено је пак из римског друштва нестајало строгог брака — т. зв. тапи8 — брак који се закључивао у нарочитим формама, тако да Јустинијаново законодавство позпаје само т. зв. сЈободан, брак, за чије закључење нису биле прописане никакве формалности, већ је за закључење брака било довољно 1 В. Бегиђиг^, Раш1ек1еи 7 пзд. III св. стр. 9. С/.уМаги ЈпзШлШопеп 6 пзд. стр. 282.