Дело

364 Д Е Л 0 да се сунружници на брачан живот сагласе и да фактички заснују брачну заједницу. У овоме слободном браку у главноме је жена равноправна с мужем како у погледу лнчних тако и у погледу имовинских одношаја. Док је у оном строгом браку (тапиз брак) жена излазнла испод очинске власти, и ступала под власт мужа, дотле је у овом слободном браку жена, и ако је удата, и даље остајала под влашћу свога оца; са правног гледишта она је према мужу п деци својој туђинка — ех(гапеа. Однос њен према мужу више је етичке но правне природе: она се и после удаје сматра као члан очеве а не мужљеве породице. У слободном дакле браку римскога права, који је за доба царства готовоједино п закључиван, не постоји власт мужа над женом, већ се супрузи налазе у узајамној правно признатој зависности, и ако је мужу признато вођство брачне заједнице.1 Кроз сличне је мере пролазила мужевља власт п у немачком праву. У раније доба имао је муж старатељску власт над својом женом. Закључењем брака муж је задобијао ту власт над женом, а и њено имање било је стављено мужу на расположење. Жена је морала бити мужу посулшна, а ту је послушност имао муж права и насилно изнудити, па чак и телесним казнама над женом.2 Жена се дакле према мужу налазила у положају малолетног лица ирема оцу и старатељу. И ако су доцнија немачка законодавства, под утицајем силне тежње за што већом самосталношћу индивидуе, одступила од начела потчињености жене мужу, и личне одношаје пзмеђу мужа и жене регулисавала на начелу равноправности, ипак у немачком народу, вели споменути чувени правник Дернбург, нису изумрла схватања о потчињености жене мужу; још увек један велики део немачкога народа сматра ту потчињеност као идеал ваљанога брачнога права.3 Немачки грађански законик од 1896 године, водећп о свему томе рачуна, регулисао је личне одношаје између мужа и жене истина на начелу потчињености жене мужу, али је с друге стране донео и таква наређења, којпма је циљ да се злоупотреба мужевље власти што више учини немогућном. На тај 1 Иегпђиг^. ор. сН. стр. 9. - Оегпђиг#, Виг$1. к. 2. пзд. IV св. стр. 7. пр. 2., којп паводп да су немачка иартпкуларна права допуштала мужу да може жену кажњаватп умереном телесном казном. 3 Иегпђиг^ ор. сЦ. стр. 7.