Дело

0 МУЖЕВЉОЈ ВЛАСТИ НАД ЖЕНОМ 365 начпн немачки је законодавац тако рећи измирио та два начела: потчињеност жене мужу н равноправност. У § 1354 немачког грађан. законика овако су уређени лични одношаји између мужа и жене: „Муж има да одлучује у свима питањима која се тичу заједничког брачног живота; он нарочито одређује место становања и стан. Жена није дужна следовати мужевљој одлуци, ако је ова одлука злоупотреба његовога права44.1 Основ, на коме су од вајкада у српском народу уређивани лични односи између мужа и жене, јесте начело потчињености жене мужу, често и сувише строге и неправичне потчињености. Ово је начело у животу и погледима нашега народа тако дубоко укорењено, да је о њему законодавац увек морао водити озбиљна рачуна. 0 равноправности између мужа и жене не може бити говора у народу, у чијим нзвесним деловима и данас старе жене љубе у руку дечаке већ од 15 година, у народу, који у опште жене сматра као нека инферпорна створења. Да расмотрпмо сада наређења нашега грађанскога законика, у којпма се говори о мужевљој властп. На првом месту долази у обзир проппс § 109, којн вели: „Особито пак муж се сматра као глава и старешина куће п родбине, и по томе његова је дужност поглавито кућом и имањем управљати, за снабдевање своје супр^ге по могућству старати се, њу од сваке напасти бранити и на сваком месту заступити.“ А за тим наредни § 110: „Супруга је пак дужна мужа свога слушатп, наредбе његове извршиватн, за њим ићи и где он за добро нађе с њим онде живети; њему по силама својим у отправљању домаћих послова, у прибављању, а наро1 И аустријскп грађан. законик уредпо је, у још оштријој формп но немачкп грађан. законпк, лпчне одношаје пзмеђу мужа п жене на пачелу потчпњавати жене мужу. Тако законодавац наређује у §91: „Муж је глава породице. Као таквом нарочпто му прппада право, да својом кућом управл.а, алп он је п дужан да своју жену према своме пмовном стању прпетојпо пздржава, п да је у сваком случају заступа". А у § 92 вели се: „Жена добпја пме мужевље п ужива права његовога сталежа. Она је обавезна следоватп мужу у његово место становања, у кућењу и течењу нрема својим силама помагатп му, п, у колпко кућевпп ред захтева, слушатп његове наредбе као п чпнитп да другп исте слушају". Фрапцускп Собе <ч\ч1е такође регулпше лпчне односе између мужа п жене на начелу потчпњепостп женпне мужу. Аг1. 213 паређује: „Мужједужап штпгптп своју жепу а жена слушатп свога мужа“. Агћ 214 велп: „Жена је обавезна становатп с мужем п следовати му свуда, где он сматра да треба остатп. Муж је дужан прпмптп жену п даватп јој све што је потребно за жпвот према своме пмовном стању п своме сталежу“.