Дело

X Р 0 Н II К А 407 вести премрлост, и у души и у организму, него што је Крнзман у овој слици представно. Израз на лицу овог бића подсећа нас на израз Мештровићеве „Госпођпце Медицинарке“. Иста досада, исти умор у цртама, иста разлабављеност живаца, осећање смртп. Мештровићева меднцинарка, изгубила је на извору науке и реалности све своје идеале, њена мисао зауставила се на борби живота на завршетку свега — на смртп; научар — девојка обема својпм рукама покрива оличење те своје последње мисли, лобању последњу награду за изгубљене идеале. Оба ова уметника имају нечега сличног у овим предметима, као да им је један модел служио. Сву пажњу Кризман је концентрнсао на израз и психолошку радњу, која се огледана лицу и цокрету. У оном мртвнлу бића и осећања, које се огледа у немарно опуштеној руци, у покрету забачене главе, тешком кораку, опалом сувом лпшћу, осећа се да је Крпзман оштар посматрач п осетљива душа. У својим каменитим пољима, пустим и голим, кршевитим мотивима крије осетљиву душу. Пзгледа ми да он упоређује мртву природу, измрлу, хладну и пусту, са изумрлим осећањима, умртвљеним живцима код човека. Кризманје добар опсерватор; један покрет, једна линија казује код њега много. Литографски цртеж „Жртва“ симболична је слика. То је једна од најлепших композицпја ове изложбе. На жутом бесплодном пољу горе два огња, од којих се пламен једног с димом пење високо у облаке, а другог пада доле на земљу, савијајући се као у неком очајању, а с пуно изражене туге. Црвенкасто крваво цвеће расуто по пољу као стаза, символ је просуте братске крви. Црним дрветом, стаблом с голим гранама, без плода и лишћа, које се ту диже високо и тужно, уметник је символисао брато-убицу, мрки облаци покривају небо на хоризонту. Пуно символичног значења и пуно идеје. Доиста врло лепа слпка. Символична је и слика „Последње сунце“, која као да је продужење Авелове трагедије. Ледна грешница скрива своју и душевну и телесну голотињу; крај једног хладног каменог знда лнцем њему окренута, али се не усуђује да погледа у последње сунце, које њој за навек залази. Сунце баца крваву хладну, љубичасту светлост на морску површину, зраци његови тону у зеленило и плавило воде и одбнјају се на голој обали и стени. Хладно и студено баца сунце своје последње зраке на земљу и њену грешну ћерку. Декоративни оквир, компонован од јесењег пла-