Дело

420 Д Е Л 0 пас Србе, парочпто због тога што је то глас у Европи с паше страие. Јер у последње време о овом су нптаљу п сувпше ппсалп п „звапп п пезвапп‘\ тако да је ова литература зпатпо нарасла, п ако по квалптету пп из близа не одговара правом стању у овпм несрећним земљама. На књпгу пашега саплеменпка убрзо ћемо се вратптп поглавпто због рсшења, којс је европској дипломацпјп предложио као и због његовпх опсервацпја, закључака п пдеалистпчког оигпмпзма у сваком погледу. ЧИТУЉА Елизе Рекли. — Пре кратког времена умро је псдалеко од Брпсла једап од пајзпаменптпјпх људи нашега времспа, човек шпрокога научппчког гласа и псто тако на далеко чувен због својих друштвено-полптпчкпх погледа п активног учешћа у јавпоме жпвоту п соцпјалппм борбама друге половппе мпнулога века. Француски географ Е. Реклп рођеп је у фрапцуској Жиронди, у месту СепФоа-ла-Грапде 1830., где је п прво васнитање добио. Своје студије је довршпо у Немачкој, а затпм је путовао по Енглеској, Ирској, Амерпцп. Од 1869. бпо ,је сарадпик чувеног фрапц. часоипса „Кс\ие с1ев 1)еих Мот1ез“, дајућп члапке пз географпје, књижевпостп, стране нолптпке, соцпјалне скономнје, архсологпје и библнографнје. У исто је време сарађпвао п на мпогпм другпм географскпм часоппсима. За време опсаде Париза служпо је у нацпоналној гардп а у познатој париској Комунп бпо јеједан од иајактивнијих чланова. Од строге, неправедне казпс пзречепе пад свима храбрим комунардовцпма сачувало га је само прпзнато пме и глас европског научппка, ма да све до 1879. ппје могао живетп у Фрапцуској. То беше један пстинскп слободап п независан дух, непријатељ свих предрасуда и конвенцпоналности као п свпх религпознпх обмана и социјалнпх неправдп. Одушевљен за правду п слободу, искрен п самопрегорљпв, рационалпста у својпм друштвсно-фплософским погледима, какав он беше, морао се наћп на заједнпчком земљпшту са пајчувенпјим апархистима пр. века Бакуппном и Кропоткипом, са којпма је радпо на оргапизацијп пнтернацпоналног анархистпчког покрета. Од свпх његових дела пајзначајније је: КоиуеПе §ео§гар1ие ипБ V е г 8 е 11 е (Рап8,1875—94; 19. уо1. т-4) која је првп већп покушај у Франц. да се географија поставп па научпу основу. Од масе других одлпчнпх дела пмамо п ми унакажен п цепзуром осакаћен превод Реклијеве „Илапипе" у Књижевној Задрузи. На крају да номспемо да је о нама Србима ппсао доста и то са највећим спмпатпјама. Власник н уредннк Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадоппћ — Штампарнја Лие М. Станојепића (Чика Јћубипа удипа бр 8)