Дело

308 Д Е Л 0 лаичка, да би се, на тај пачин увукли у слободне школе и тим начином ширили своју мисију. Једном ријечи, сва средства дозвољене и недозвољене једне пропаганде гомилају се у рукама реакције. Помоћу бесједа по црквама и ван цркава1, пресе2, поткупљивања, наставе у школи и изван школе и т. д. њихова пропаганда се шири, на велику штету народне еволуције. Профанишући нраву науку Богочовјека, срамотећи прави осјећај патриотизма, изврћући чисти значај слободе, братства и једнакости, Римска Црква у Француској, дочекује, и ако у виду тобожње жртве, пуна наде и увјерења зору ХХ-ог вијека. Република стрекну, хуманим духовима набраше се боре на челу, видећи, гдје дух Мрака, хоће наново да замлата својим црним крплима. На лицу му је опет маска, у облику човјека, коју већ једном скину одважна рука великог Гамбете, показавши тако демона народне слободе у свој својој голотињи. Нова маска реакције, испод које тајна акција куљаше, забрину Републику и њезину владу, на челу које бијаше врсни 1 Год. 1897. догодп се страшнп пожар у Паризу. Мјесеца маја букеу пламен у велпком базару „бе 1а СћагИе'. Француска се обуче у црно. видјевши многобројне жртве тог ужасног случаја. Француска влада, хтпјућп да задовољп осјећаје п својпх релпгпознпх чланова, одазва се велпчанственом парастосу, који је давап за покој погпнулпх жртава у Богородпчпној Црквп у Паризу. Члановп Сената п Коморе, члановп владе п безбројна множина народа бијаше ту. Бесједу је држао домпнпканац П. Оливпе. 0 томе прпча Ханри Брпсон: „Још чујем, п чути ћу цпјелог мог жпвота овог дрског доминпканца, правог насљедника сплнпх страстп, што управљаху нри стварању његовог рода, како расиравља тему своје одвратне бесједе: Жртве катастрофе, рече, су погпнуле због испаштања пашпх грпјехова. Нашп злочини то је наше безвјерство! Двадесет година у пазад, у 1870—1871, Бог нас је казнио поразом. II ми, не само, да нпсмо примили ову казну п прихватили је као лекцију за у будуће него смо, услпјед нове непобожностп, установпли Републпку, коју придржавамо већ четврт стољећа! Мп нијесмо осјећали, не осјетпсмо још да је наш .једпнп спас у подвргнућу народне властп под релпгнозну власт. 0 тога нас божија казна ево постизава бпет, која, у стварп нпје казна, него нови вјеснпк, што нам га Бог шаље, у својој очпнској велпкодушностп и бескрајној благостп: впше од стотпну мплосрдних жена бп прпнесено жртвенпку, а учпнпвшп тпме завјет, како бп нас већ једном Бог окренуо па правп пут, по коме бп се повратили, окајујући наше грпјехе, у крило унпверзалне цркве, којаје апсолутпа владарка свпју друштава!" Мп се згледасмо свп, наставља Брисон, пуни једа плп забуне; скадал бпјаше достпгао свој врхунац, народна побожност уврпјеђепа, а народна власт оерамоћена“.