Дело

310 Д Е Л 0 крвне браће отнмаше маха н захваћаше све то внше и више друштвене слојеве француског народа. Драјфусова афера пробуди ту мржњу, систематпчко дјело Римске Цркве. Пламен мржње покуља и запријети општим пожаром. Активна снага и вјешта рука Валдек-Русоа угаси тај погибељни пламен. А одмах, након тога, даде се на посао, да ишчупа и разгранато корјење, из кога пзбијаху отровне клице те одвратне мржње. Предлог Валдек-Русоа, с погледом на опасност, што долазп из реакционарних подрума, паде у Народну Скупштину, као наручен. Дебата се отвори, пуна ватре, пуна љубави имржње. Дискусија настаде и потраја пуне двије године. Побједа би на страни Прогреса. Пројекат Валдек-Русоа постаде законом, ког изгласа Скупштина и потврди сенат 1 јула 1901. Сјутра дан би објелодањен у Официелном Журналу, са потписом предсједника Лубеа, а под насловом: „Закон о удружењима н Конгрегацијама. * Пред нама је текст тог закона, који је подијељен на три дијела. Прва два дпјела обухваћају 13 чланова н баве се уопште о асоцијацијама, докле трећи дно је посвећен специјално конгрегацијама и обухваћа осталих осам чланова. Да би могли уочити некоје смицалице реакционарне полптике, изнијећемо поједине чланове, које сејасно испољују, као вјеште доскочице тим смицалицама. „Ма које удружење, вели члан 3., које је установљено недопуштеним путем, те које је противно закону, добрим обичајима или које има циљ, да штети непрпкосновености (а Г ћће^гће) националног земљншта и републиканском облику владавине, таково друштво сматраће се као посве ништавно и без икаквог значаја.“ „У случају поништења, спомепутог у члану 3., распуст удружења одређује грађански суд, било по жељи неког заннтересованог грађанина или на захтјев народног министарства. (Члан 7). „...У случају прекршаја члана 5-ог,1 распуст ће се моћи изрећи, било на молбу неког заинтересованог или на захтјев министарства. (Чл. 7). 1 У чл. 5. се говорп о судбеној потврди удружења.