Дело

315 ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАПЦУСКОЈ \ јесте та, да спасава таке индивидуе, које ннсу одјељене јединице, него члановп друштва, чланови те удружене Воље. „Нико не може спорити моралну величину, рече на једном банкету министар-предсједник, нашег рада, као ни безбројне потешкоће, које нас сретају у вршењу политичкпх и социјалних реформи. Очевидно је за цио свијет, да се ова реформа (реформа наставе) тиче најузвишенијих ннтереса н највећих иитања у животу нашег народа. Истипа, она дрма друштвом, из темеља, услијед неминовних трзаја, притискујући његове навике и његове осјећаје. Она је управљена против једне огромне власти, мрачне власти конгрегације, пред којом дрхтаху монархијске владе. Та мрачна власт знала је, да улије безразложну бојазаи и републиканским владама, постпгнувши, на тај начин, од њнх сервилност разума и срца. (Одобравање.) „Нијесу то била само министарства, уосталом, по својој прнроди пролазне, што су пропала, тежећи, да ограниче ту власт. Та н сами закони су устукнули пред њом. (Бурно одобравање)... „Па и кад бисмо изгубили терен у овој колосалној борбн, не би требали да се нађемо у чуду и да губимо одважност: немогуће је трамсформирати народни дух у двије године дана, који је трован цијелим стољећима... „Но, господо, ми не само да не губимо терен, ми га још више добивамо. Ми смо посадили републиканску заставу у општинама, које су биле до сада цитаделе реакције. Са нашом заставом учинићемо да продру наше идеје. Отргнућемо умове испод вјековног јарма, што их прптиска. Настава ослобођена калуђерског туторства и повраћепа у народне руке, ослободиће, у своје врпјеме, и наша покољења. Ту, као и у већ напреднијим општинама, демокрација, поставши господар своје судбине, ступаће рапидним корацима на широком путу прогреса н слободе (Живио н поновно одобравање).. Т Истичући републиканску политику, министар-предсједннк настави: „...Ултрамонтански дух се довијаше током толиких стољећа, да стегне нашу несретну земљу у пекље конгрегацнонистпчке 11 Говор мпнпстра-иредсједника Комба, на банкету, у Каркасону 24. јуна 1004.