Дело

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 387 идеје уметничке поезије у руски живот, одмах погодило шта је у истој битно, шта формалпо, снољашње, и поезија постаде на руском земљишту служитељком — додуше свагда уважаваном и веома паженом служитељком — етичких, друштвеинх, нолитичких итд. потреба. Чиста уметност, „апстрактна“ поезија, која бп бнла сама себи сврха, која би већма волела служити идеји чулне лепоте, но вишим наравственим нотребама, није се у Русији ннгда могла одржати на дуже време. Као прнмер таког сматрања руског друштва н књижевности на задатак песничког стварања може послужити следећи редак и веома поучан случај, којп се пре неколико година десио на земљишту руског књижевног живота. Руски песник и признатп књнжевни критичар, Д. С. Мережковски, не будући задовољан равнодушинм пријемом, којп је од стране руске читалачке публике указан његовим романима: „Смрт богова“ и „Васкрс богова‘а, даде превести оба та своја производа на француски и иостара се да их једна позната париска издавачка фирма изда на свет. Последица тога беше та, да су оба та дела у свету, који је песнику туђ, за врло кратко време постигла успех, који је несравњено виши био од успеха, постигнутог у отаџбнни. Романи, који су у песниковој отаџбинн били читани сасвим равнодушно, као обична творевина извежбаног песника другог или трећег реда, — исти ти романн, кад доспеше у руке француских читалаца и пред суд француске књижевне критике, бише поздрављени као несвакидашња књижевна појава, као дело које носн на себи печат крупног талента и читали су се на све стране са великпм ентузијазмом. Нашавшп се пред том занимљивом и несвакидашњом појавом, руски се критичар Бвгепије Соловјев пита, како да се разуме та необична, иа изглед парадоксна појава, где песник мора да прибегава иностраној нублицп да би стекао прпзнања својим песннчким производнма? Као узрок те нојаве сматра критичар ту околиост, што је суштииа оба та романа (као и уопште сва поетпчка делатност Мережковскога) нскључиво естетичке природе; што његовн романи, описујућп не руски н не сувремени живот1 2 и нмајућн у виду чисто уметничке сврхе, — не дај.у одговора на (у Русији свагда отворена) 1 Оба ромапа пзашла су за последње 2—3 годпне у „Брапкову Колу“. 2 Време радње тпх романа су прва столећа после Хрпста п средњп век, а земљпште — Пталпја. 25*