Дело
113 ЕНГЛЕСКЕ КЊНЖЕВНОСТН 407 вене у белгијској земљи и народу, ннсу могле развити. Тек много доцније, када је вода отекла, разлила се, земља поста плодна; али као земљиште, које се много година одмарало, допесе она сад двоструки, трострукп род“. Наводим ове речи из г. Хаузерова есеја о „белгијској песничкој плејади“ у Шегапвсће ЛУаИе за ову годпну и напомињем само то, као доволшо, да је у чланку реч о једном Роденбаку, можда најсуптилнијем, најлепшем изразу познате Верленове пароле „Ра§ с!е сои1еиг, пеп срге пиапсе!“ даље о Метерленку најинтересантнијем проблему модерне књижевности; па о Ферхерену великом рапсоду, „највеличанственијем лирнчнру од свих што су икад писали на француском језику"1 како каже г. Хаузер. Слично се опажа и на многим другим књижевностима. Али и тамо гдеје нова струја могла донетн само нова блага да их дода, наслаже уза стара, она је по обиму тога новог блага, по драгоцености његовој равна најјачим, најбогатијим у том погледу струјама светске књижевности. Е. Гос у наведеној историји енглеске књижевностн, говорећи о значају Росетија и Свпнберна употребљава израз „једна врста нове ренесансе“. И са свим тачно погађа тим не само значај нове струје, него и њено биће, њен карактер. Јер ако се у ренесанси види окретање уметности од чнсте спекулације ка физичкој лепоти, ако се у њој душа приказује у телу и кроз тело онда се у том смислу и уметности коју пнаугурпшу ови уметници мора придати то обележје. „У свима њима, и у самој светнтељској Хрнстини (сестри Данте Габрнјела) био је врло снажно развијен инстпнкат физичке лепоте“ (СгОбзе, Ић. с. р. 381). Вепзоп бијограф п критпк Росетијев цитирајући значајне Росетијеве речи: \\гћо8е зреесћ ТгиШ кпо\\т8 пок 1Тот ћег Шои§-М N0 1’ Ц о V е ћ е г ђ о с! у 1 г о т ћ е г 8 о и 1 (Нпти љубав зна њено тело оспм душе (ћоуе-Шу). налази у њима, са свим правилно, израз уметничке вере Росетијеве и есенцију његова посланства, његова месијства. (Вепзоп. 1 Леп пзбор песама овпх п другпх знатнпх белгпјских песнпка дао је г. Хаузер у својој антологијп „Ве1§дбсће ћупк 1880—1900“ пзашла код Ваишег! & Коп§;е Вејргћ^ као п остале његове антологпје. А преводпо нх је п 81е1'ап 6еог§-е, аиартнп немачкп песнпк у својо.ј серијп „2еИ§епб88Ј8сће 01сћ!ег“, коју пздаје Оеог§ ВопсИ, Вегћп.