Дело

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 409 занети, уснули полегли по њеној руци, или до оног ваздуха, оног зрака око ње, који је пун анђела задрхтао на крају њена говора. Леи је прпмер који за ово наводи Каснер (Ш>. сК. р. 136): „Струје дана и ноћи“, та слика је од првог постаика ириродне лирике постала већ несносно опште место. Али чујмо Росетија: Ј1 Иез 1з ћеауеп, асгозз Ше 11оос1 01 еШег, аз а ћгш^е. Вепеа1ћ Ше ПЈез о! Иау апс! П1§ћ1 \УИћ Пагпе апс! с1агкпезз з1с1§-е Тће \01с1, аз 1о\г аз лсћеге Ш1з еагШ 8ртз Пке а 1ге11и1 тн1§'е. Ко неки мост преко реке етра Лежп у небу самом Под њпме струје дана п ноћп Браздају сјајем п тамом Празнпну до доле где се земља вртп Ко залудпа муха за пламом. Тће ћ1еззес1 Пашоге!). „Апстрактна фраза постала је овде конкретном слнком.“ Росети у свакој фигури изражава нешто лично, конкретно, свака слика му постаје жива и као жпвот стварна, реална. Слично у Свинберна, у кога је свака строфа, свакп стих, свака реч конкретна. „Љубав је спустила своју бесану главу на постељу ружичну трновиту“ (ћоуе 1ан1 ћег е1еер1е88 ћеас! оп а ћћогпу гозу ћес1); или Ј зћаИ ћигп ир ће1оге Шее, разз апс1 репзћ Аз ћазе ш зиппзе оп 1ће гес! зеа Ппе Ја ћу сагоретп пред тобом, пропастп, нестаће ме Ко магле у псходу сунчеву па црвепој лпнпјп морској". (Ма1ег ИчитрћаИз) II безброј таквих примера. Управо цела се та поезија састоји из таквих слика, све је у њој конкретно, лично чулно. II то је оно што даје тој поезпји нарочити карактер, то је њен, то је тај нови стил. Јер најзад оно што даје једној уметности обележје то је стил, не дабогме онај површни стил спољашње форме, него стил „као начин на који уметник свет у себе прима и изражава га“. Ми смо истакли на који начин ови уметннци примају свет у себе и како га они изражавају, ми смо тиме обележили њихов стил, стил њихове уметности. Њине су слике покретне, њихова су осећања, реална, чулна и за то стварна, конкретна, њина су осећања слике, симболи.