Дело

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 411 некој чудној светлости, чудним иреливима боја. Сетпмо се да је и нрва права реиесанса имала.у Француза један специфпчан артистички карактер, и док је она у Енглеза кулминовала у Шексппру, чије име све казује, онајеу Француза кулминовала у тзв. исевдокласицима. Историја се понавља и тако је и нова ренесанса имала сличну судбину као и стара. Култура истина изглађује противности, нивелише врхове, ћошкове, али она не мења корен, биће. У Француза је превладао и опет артизам. Друкчије, а слично шекспирском моменту њине кљижевне историје било је у Енглеза. Кб што се за Шекспира каже да је најпотпуније изразио целог човека, тако се за нову струју без поговора може слично тврдпти. Ннгде иначе није нова поезија била норед или баш помоћу свег идеализма и мистнцпзма, толнко људска, толико шнроко човечанска као у Енглеза. Од дубоке интимне религијозности Росетијева „Ауе“,до смела атеизма Свинбернова; од мистичне екстатичности Хрпстине Росетпјеве до оних као крв црвених, земаљских строфа Свинберновнх песама „ЗаИа 1е зап§;шпе“ и „Еез поуас!еб“; од болећиве сажалости према оним одбаченим, изгнаним из људског друштва изражене у Росетијевој Јеппу — иајлепшој песми што је о једној блудници икад нспевана, или у Вајгловој снажној „баладп о рединшкој тамници“ до дптнрамбскнх, револуцпјонарних химни слободи као што је Свинбернова Ма1ег НлшпрћаИб или МезбМог — од недогледних дубина Браунингова „Парацелзуса“ нли његове „Помпилије“ до меких ко душа детиња дечјих песама Свинбернових — чптава, пространа скала света и душе људске звони у енглеској поезији. И тај широко-људски карактер енглеске поезије приказује се на први поглед као одјек демократизма. Чудно заиста. Док се поезија Француза, тог полптички најдемократскијег народа ограђује у неки аристократизам форме; поезија Енглеза тог конзервативног, претежно аристократског народа пуна је битних црта демократизма, што истиче н Соббе у својој историји. Од Баи§'еапс1а у чијој се „Визџји Петра орача“ први пут јавља она величанствено-демократска мпсао о Христу Богу, који слази међу људе да с њима живи н ради — коју је Тургењев тако просто лепо употребио у једној својој „песми у прози“; на све до Росетијаи Мориса који држе предавања лондопскпм ђадницима о уметпости н Свинберна који пева слободи свнју смелнје него ико.