Дело

414 Д Е Л 0 затекло. За то свака повина мора да уђе у затечене форме, мора да дође према њима у некн одношај. Тада свет опажа разлику. Што је до јуче изгледало стално, утврђено, гле, данас нрожето новом душом, обасјано новом светлошћу са свим друкчије изгледа! Кад смо виделн како нам затечене форме средњег века, како нам средњи век задахнут душом Росетија Браунинга и Свинберна са свим друкчији поета него пре, видели смо да мора бити некн нарочнти начин, на који уметнпци изражавају тај свет, да нам тако пзгледа. Тај нови начин, тај иовн стил постао је тада јасан, алп је он опда освојио нашу душу па њнме пзражавамо и оно што пре нпје било на неки други начнн изражено, што у опште није бпло ни нзражено. Новим стилом, којим је од њих изражен класични и средњевековнп свет Свпнберн у свом пуном развптку изражава и овај живи свет, којп још н дапас п после његове обплне, богате поезије тражи још свога пупог песничког нзраза. II ако су дакле овп уметници с нарочитом љубављу обрађивали мотиве средњег века, то није неко искључење реалног живота, то није узмпцање испред живота. Наиротив то је потреба живе душе модерног човека да приближи себп и најудаљенпје енохе, као и пајудаљеније светове мртве природе; то је потреба новога стила који мора најпре да се прикаже у утврђеним облицима па да освоји свет и који, као што рекосмо, једним крајем свога бића поннре у мистицизам, у тај мал те не специфични продукат средњег века, помоћу кога јељудска душа обогађена једном читавом скалом осећаја. Ко је год прочитао Арнолдов есеј о „паганском и средњевековном религијском осећању“, тај је морао осетитп каквим је благом обогатио људску душу средњи век. И ко о мистицизму говори с неком мином осуде тај је осиромашио за једно од најдубљих осећања људскпх и тај свакојако није достојан судија уметности која се у свом најдубљем бићу додирује с мистицизмом откако је света и уметности. Јагодпна, августа 1905 год. Сеетислав СтеФановић