Дело

426 Д Е Л 0 у исто време поздрављен је и велики песник чешки Јарослав Врхлицки, који је ту био као представник чешке академије наука и прашког упнверзитета. Најзад је у име Хрвата говорио загребачки градоначалник Д-р Милан А.мруш, положившн на сиоменик хрватско цвеће. После свршених поздрава изашао је на говорнпцу гимназиски директор Сенековић п у име одбора предао споменик општинп љубљанској. Примајући споменик жупан Хрибар рекао је, да бела Љубљана радосно прима спомепик човека, који је својом поезијом највнше учинио за буђење словеначког народа и народне свести, за шнрење словеначког језика, којије некад био потиснут у сеоске кућице и колибе, а сад господари у Љубљани, а и за нодизање саме Љубљане, која је постала отада знатпо културно среднште. После тога прилазили су редом изасланицп и на споменпк полагали венце појединих друштава и установа. Највише је падао у очи венац нашег Професорског Друштва од алуминијума са дивннм тракама, и са ћнриловским натписом. За то време љубљанска невачка друштва певала су лепу Прешернову песму „Струнама“ (у српском преводу „Зујте струне“). Кад се утишаше усклици иародног одушевљења, кренуо се овај свечани поход кроз варош, и обишавши мпоге улпце стнгаојеоко 1 часа по подне пред „ХагоЈш Вош“, одакле се разпшао. После нодне у 2 часа приредила је општпна љубљапска банкет гостима у велнкој дворани „Хагосћш^а Боша“, у коме се, поред те дворане, налазе и многе друге собе и дворане за поједина хумана, литерарна и гимнастичка'друштва у Љубљани. За време ручка иоздравио је госте жупан Иван Хрибар, изговоривши поздраве нрисутним изасланицима словенских народа на њихову језику. Србе је поздравио овим речима: „Ослобођена пак Краљевина Србија, којој ми сви сваке среће и сваког напретка од свег срца желимо, послаше к нам толико и тако многобројних депутација, да нас управо задивп. Ценити знадемо овај доказ братских осећаја тим више, пошто се је јуче у првостолном Београду светковало проглашење престолонаслеоника за пунолетног. Зато и градоначелник Београда, којег је његово часно звање задржало у Београду, пораби прву згоду а да на крилима братске љубавп полети међу нас. Браћо Срби! По Вуку, Копшар^ и Миклошићу дошлп сте на душевном пољу у додпр са словенским народом; по вашнм