Дело

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА 23 ово: „Један млад, здрав, интелигентан, умешан и ппсмен човек тражи за ма какав посао ортака, који би у тај посао уложио 10.000 динара“ па му се на тај оглас још нико није јавио, а четврти ћата, извршпо је самоубиство т. ј. он то лаже, ко је још то видио и чуо да је и какав општннски ћата извршио самоубиство, него је дао само белешку у новине да је из „частољубља“ извршио самоубиство а виђали га људи по Београду, • не ради ништа нарочито, него се бави тиме што стоји сваки дан на другој раскрсници, те пресреће познаннке и тражи им дннар два на зајам. Ето, колико је људи погубила општина Ровачка и свн ти људи су пали као жртва на којима је саграђен темељ данашње Ровачке цркве, храма св. Луке. Као год оно у старо доба што су при зидању Скадра на Бојани морали у темељ узидати младу Гојковицу да би се град одржао, тако ето у темељ Ровачке цркве узидана су два председника општине, један поп и четири ћате. У ствари они нису узидани у темељ, јер поп је још и сад кондуктер, један ћата жандар, други суфлер, трећп тражи ортака а четврти живи и после самоубиста, те једино би се још за она два председника општине могло рећи да су узидани у темељ, одакле ће и они кроз коју годину изаћи. А ево како је то све било те толики људн банбадава пропадоше. Још пре тридесет година, Вићентијев син, требао је да сврши Богословију. Тим поводом Вићентије се једнога дана сети да има Бога, па кад већ има Бога, ваљало би му назидати и цркву у којој би поменутом Богу, поменути Вићентијев син Средоје, кад сврши Богословчју, могао службу служити. Тако пре тридесет година паде прва мисао о зидању цркве у Ровцу, те се изабра и одбор а Вићентије, богами, постаде председник томе одбору. А и јесте требао он бити председник и нико други; ваљан, добар и што је главно врло побожан човек. Свака трећа реч била му је: „Бога ми!“, пред сваким послом прекрсти се, чак и кад је хтео с ким да се потуче, он се увек најпре прекрсти па и кад каже коме какву погану реч или му опсује што, не пропусти никад да не дода: „Боже ме прости!“ Чим га изабраше за председника одбора, он се лепо прекрсти, рече: „Боже помози!“ и одмах продаде одбору своју њнву, као згодно земљиште за подизање цркве. Пстина није још било ни плана за цркву, ни одобрење, па ни довољно пара