Дело

КМЕТСКО ПИТАЊЕ У БОСНИ И ХЕРДЕГОВИНИ — ПРИЛОГ ЗА ПОЗНАВАЊЕ АГРАРНОГ ПИТАЊА У ЊИМА На коју год се страну данас окренемо, широм Босне и Херцеговине, свуда видимо само, како наш сељак пропада и како се на његовом огњишту подиже странац. Дизање са чифлука, продавање земаља кметима који су се откупили н расељавање, то је данас нешто сасвим обично, нешто што је на дневном реду. Градови се пуне сиротињом са села, најбоље радне снаге одлазе у Америку нли се окупљају у Босни око јавних грађевина и надмећу, који ће се понудити јевтиније да ради, само да нрехрани себе и породицу, а оне што остају на селу затпру по мемљивим и трошним кућерцима и колибама разне заразне болести које се већином шире и појављују због малених и врло нездравих станова, глади и голотиње. Ако потражимо узроке због којих је овако, наћи ћемо их внше, али први и најглавнији, којп је већи од свих осталих укупно тај је, што су већина сељака и сада кмети. Сами земљу раде, сами је обрађују, на њој су им рођени дједови па и прандједови, а земља ипак није њихова. Агинска је и они морају давати са ње агама хак. Од нечега дају трећи дио, од нечега половину, а ријетко гдје четвртину или петину. Због тога и ако увијек раде, никад немају и ако је са земље доста рода, никад нијесу сити. Хак ваља дати, а не пита сејели имао волове да узоре, сјемена да посије, колико је посијао, колико ли труда уложио, ни хоће ли му самоме, док даде хак, док платн десетину и друге порезе, шта остати. Па још кад дође неродна