Дело

394 Д Е Л 0 људи, ко.ји би чак и по своме нозиву, као представниди јавног мнења, требало да посвете известан део својих стубаца и овом Финансијском делу ? Одговор није тешко наћи: Те су ствари за ширу, ма и интелигентнију публику, потпуно несхватљиве, непознате, „те због тога и нема смисла говорити и писати о њима.“ То .је истина. Није пријатно, али морамо отворено рећи: да чак и већи део наше умне елите често нема ни најелементарнијих појмова о чиниоцима, без којих се не сме ни улазити у једну озбиљнију дискусију о питањима Финансијско-економним. Она сваки час чује речп: конверзија, консолидација, државни бон, емисија, субскрипција, субмисија, жуисанс, приоритети, арбитража и т. д., али не разуме значај тих Финансијско-банкарских стручних термина и природу послова, који се обележавају тим терминима. Ето, то је, како смо ми појмили у истини узрок који је руководио г. Тодоровића, да у једно.ј, и у техничкој изради, ваљаној књижици, на 40 страна, кратко и што лакше створи и код лајика појам о природи п смислу најпотребнијих Фактора, који су у нераздвојној вези једни с другим. Г. Тодоровић, II ако не баш стручњачки, доста ноуздано уводи своје пажљиве читаоце у познавање онога, што представља основу и полазну тачку за даље студирање банкарскнх операција. Пошто је овлаш објаснио природу еФеката — хартија од вредности: обавезница и акција, као и берзанску трговину с тим хартијама, г. Тодоровић је, у најкраћим потезима, примерима представио како се од прилике нотира и тргује са нашим државним обвезницама на београдској, бечкој, берлинској, париској и лондонској берзи. А затим је, у другом пододељку доста прецизно објаснио, некомпликованим, лаким примерима, један од најбитнијих банкарских послова: арбитражирање с нашим државним хартијама од вредности. Не упуштајући се у детаљније оцењивање начина излагања и распореда, прилично збијеног материјала, на само четрдесет страница, ми ћемо се, у најужим границама, задржати још само на местимнчно незгоднијем изражавању мисли. Ко није темељно познат са законом и уговорима о нашим државним зајмовима, сумњамо да ће разумети па пр. овакву једну, нееластичну, реченпцу: „Краљевска Српска Влада и Самостална Монополска Управа гарантује за овај зајам, и то својим вишцима чистих