Дело

32 Д Е Л 0 Но тога није било. Окупациона управа за овпх 27 год. нити је смјела нити је умјела да загризе у ту за њу киселу јабуку. Гледала је само да у управи створи што чвршћу организацију и да народ што јаче стегне, де ни писнути не би могао, кад му дотужи. У кметском питању задржала се на турским законима. Узела је за главни ослонац закон од 14. сефера 1276. и законе од 7. рамазана 1274. и 7. мухарема 1293. Њих се у овом иитању држ:ала од почетка па се. држи и данас. У том смо дакле на истоме мјесту гдје и г. 1859. Овим законима додала је једино још неколике наредбе којима су поједина мјеста у њима тумачена и доиуњавана. Те наредбе издаване су можда и у намјери, да се сељаку помогне као н. пр. наредба да се хак по десетпни узима, али ради тога што чиновници, којима су ове ствари у дпо пале, нијесу их сами разумијевали, оне не само да нијесу донијеле користи, него напротив донијеле су једино штету. Уништиле су и оно добра, што га је било у турским законима. II једино је на тај начин дошло, да је кметима данас горе, него им је било за турске уираве. Но што је крај свега тога зла народ све до данас шутио и што шути, то је зато, што је посве убијен у главу, па не зна пута и начина, да сам потражи да се рнјеши ово питање, а што они који би га могли и требали у томе повести, неће да га поведу јер им се чини на први поглед да би то било против њихових властитих интереса. Проговорити онако како је говорио за турске управе кад би му дотужило — под данашњом управом није могао. 0 његовој невољи до данас је говорило једино оно често дизање са чуфлука, продавање земаља, расељавање и друго о чему смо у почетку укратко говорили. Тоје једино прпчало о његовој невољп, али је причало тужније и убједљивије, него би причале све тужбе, преставке и меморандуми да их је писао. Но чини се да је и овом мировању дошао крај. Паушаловање десетине пробудило је сељака. Дпрнуло га је у најосјетљивији живац и он већ иочиње да разбира о себи и својој будућности. Увндио је већ да је дошао на руб пропасти, па се стао сам да пита, зашто чека и од кога чека помоћи, што се сам не помаже. Кад остане само још која стотина кмета недигнутих са чифлука, онда већ неће требати ни рјешавати то питање, а прилика је, да се баш то вријеме и чека. Ради тога се већ сада на сваком крају земље опажају предзнаци, који