Дело

КМЕТСКО ПИТАЊЕ 37 начпн ио њих од овога, али кад бн се прпстунило рпјешењу одмах, па ма и на овај начин, држимо да не би било приговора. Од ријешења кметског питања на овај начин видјели би користи шта више п власници, јерје ово по њих најповољнији начпн ријешења његова. Мјесто што су досад већином живили од прихода са чифлука, а сами нпшта не радили него у нераду кржљавили и пропадалп, сад би се морали сами латнти посла. Једни бп оснивали новчане заводе. Другн би новац уложили у индустријска. и трговачка предузећа, а тиме би и сва земља знатно одскочила у трговачком и иидустријском погледу. Ово би уједно јако сузбило навалу страних трговаца н нндустријалаца ц мјесто њихових фирми, мјесто Шварца, Гроса. Шпицера, Штајнера, Бнрнбаума, Данона, Брунера, Рахера и т. д. впсоко би се уздизале фирме: Пашића, Беговића, Бфендића, Агића, Аџића, Бабића, Јовановића и т. д. Богатијн који могу своје синове на школама сами издржавати, сад би их више на школе слали. Школовање домаћих синова било би тада внше, те би се у том сузбила навала странаца. Има неких, који се боје да се ријешењем кметског питања не би створио у земљи од данашњих власника пролетеријат Боје се, власници неће знати сачувати новца, кога приме за земљу и брже ће га потрошити, а како не знају никаква рада, то ће се од њнх створитн пролетеријат. Но ова је бојазан неоправдана. То би могло бити једино кад бп се кметско питање ријешило изненада и у кратком року и кад се не би искупљивале само кметске земље него и беглуци. Овако не може. Осим кметских земаља њмају данашњи власницп још и многе беглуке, који ће и надаље остати њихови и са којих ће и на даље додобијати приходе. Друго у овако дугом року сваки ће моћи да нађе лако начина да примљени новац корисно уложи у други посао, као што смо споменули. Пстина наћи ће се и таквих који ће свој новац брже упустити, али таких ће бити мало и ти би то урадили и без ријешења кметског питања, — продали би сами собом чифлуке, па би их пропили. Да од таких временом постаје пролетеријат, то је сигурно, но радп неколицине који би радп ријешења кметског питања за коју годину прије пропали, мислимо није оправдано гледати, како данас само с тога, што се ово питање, не рјешава, остају ни криви ни дужни стотинама сеоских породнца без куће и кућишта, без земље и свега