Дело

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 51 свет, да са старом својом младалачком ватром, тако необичном за његову 71. годину, брани пстпну. Непосредан повод његовом последњем ступању пред ширу публику била је .једна интересантна појава у борби око биолошких проблема. Наиме ортодоксна католичка црква преко језуитског патера Васмана, једног великог познаваоца мрави и иначе заслужног зоолога, признала је донекле Дарвиново и Ламарково учење, оно исто учење против кога се борила толико времена, са тако мало бираним средствима. Ово мењање фронта католичке цркве нема сумње да је обрадовало седог велпког прпродњака, који с разлогом може у томе да гледа плод дугогодишње мучне борбе око биолошких истина, у којима је сам узнмао великог, да не кажем највећег удела. Али његова радост није била ни мало мања од образложене бриге која се заједно с мењањем црквених погледа појавила. Језуитско делимично попуштање у биолошким питањима води компромису, увек штетном по истпну, која само у монистичној природној филозофији може да нађе праву заштиту. С тога је Хекел, имајући још на уму и данашњи рад конзервативног, ултрамонтаног центра у немачком парламенту, решио да учини још једном изузетак од своје јавне пзјаве: да се одазове позиву неколицине својих пријатеља и да у Берлину, у „метрополи интелпгенције" немачке, у априлу ове године одржи неколико предавања која ће за тему имати борбу око једне биолошке идеје, око идеје о развићу. У садашњем броју доносимо превод првог његовог берлинског предавања. Преводилац је сам свесан да не може нашој публици да направи комплименат да је она сва и у свему дорасла предавањима овакве врсте; преводилац зна врло добро да бп боље било износпти пред нашу публику елементарније основе из биологије; али он се нада да ће превод овог предавања ипак, ма и у малом користити општем образовању и правцу читаочевих погледа и из тог разлога он га предаје јавности. Пошшоване госиође и госиодо! Као веома важна карактерна црта у духовном животу протеклог деветнаестог века излази пред нас велика борба око идеје о развићу. До душе говорили сујош пре хиљаду година поједини истакнутији мислиоци о прнродном развићу свега; п они су већ делимице тражили законе који условљавају постајање и нестајање света, постанак земље и њених становника; чак и поеме о створењу и мити старнх религија прожети су делом таквим генетпчним представама. Али одређеног, чврстог