Дело

52 Д Е л 0 облика и научне основе у разним областима сазнаља добила је идеја о развићу тек у току деветнаестог столећа, а тек у његовој последњој трећини стеклаје она опште признање. Тесна веза која је постављена међу свима разним областпма знаностн убеђењем у јединство исторпјског развића, њихово међусобно спајање монистичном философијом, добит је тек последњих деценија. Велики број старијих представа које је мислени човек створио о постајању и битности света и свог сопственог организма био је далеко удаљен од идеје „самосамог развића“. Увек су оне предходиле мање или више мрачним митима о створењу и у њима се јављало обично веровање у особног творца. Као што је човек своје оружје и посуђе, свој стан и чамац створио с разу^мом и намером, тако је као бајаги и творац вешто и паметно по неком нарочитом плану саставио свет и његове становнике. Од многих таквих мита општим признањем библије имала је, као што је познато, највећег утицаја на културан европски свет стара семитска Мојсијева псторија створења, поцрпљена поглавито из вавилонских извора. Природно је да је веровање у чуда, које је с овом веронауком везано, морало још зарана да ступи на супрот идејама о развићу независних философа: тамо, у владајућој веронауци, надприродап свет, чуда, телеологија — овде у учењу о развићу, новом и пуном полета, природан закон, здрав разум и механички каузалнтет. У колико је ово последње учење добпјало у вредности и значају, у толико је више морало да ступа на супрот првом1 * * * У. Бацимо ли површан поглед на разне областн, у којима је идеја о развнћу била научно примењивана, наћи ћемо да је прво цела васпона као нешто једноставно схваћена, за тим наша 1 Појам о развпћу. Још п данас се појам о развићу у разним наукама тако разнолпко схвата п дефпнпше, да је од важностп утврдптп његово опште значење. Под „развпћем“ у најшпрем смислу разумем сталне „промене супстанцпје“, прп чему мп за основ служп Сппнозпн фундаменталнп појам о супстанцији; по њему су „сила п вештаство“ (енергпја п матерпја) — плп „дух п прпрода" (бог п свет) нераздвојно сједпњенп. Исторпја развпћа је у пајширем обпму тог појма према томе „псторија супстанције“, прп чем се узгред прпзнаје општа вредност закона о супстанцпјп. У овом закону остају нераздвојно везанп „закон о одржању матерпје" (Лавоазпје, 1789.) п „закон о одржању енергпје“ (Роберт Мајер, 1842.), па ма како се разнолпко стварао облик у промепп бивања. Поредп 12. главу мог дела „Загонетке Света“ (закон о супстанцпјп).