Дело

54 Д Е Л 0 вића света збачен с престола небесни бог, а мит о створењу разорен; али се она понашала према овом систему исто онако као и пре 250 година према неуздрманом Коперниковом, с овим тесно скопчаном систему света; она је тражила да истину по могућству прећути или да је обори познатим методама, па да се опет она по старом укмети. Што данас владајућа црква Коперников васионски систем и Лапласову космогенију ћутећи трпи и впше се не бори против њих, то бива делом због осећања своје духовне немоћи, делом из тачног прорачуна да тупава маса не мисли више о тако великим проблемима. Да би се дошло до јасног разумевања и чврстог убеђења у прнродно развиће целе васионе, у вечито „постајање и нестајање,“ није само довољно извесно астрономско и физикално образовање, већ и математичко васпитање и жнва фантазија. Много простије и опипљивије излази нам на сусрет закон развића у геологији. Јер сваки пљусак кише, сваки морски талас, свака вулканска ерупција и обичан шљунак уверавају нас непосредно о променама које се непрестано дешавају на површини наше земље. Али историјску важност ових промена тек је 1822. тачно оценио Карл од Хофа у Готи, а тек 1830. основао је велики енглески геолог Чарлс Л ај ел (Сћаг1е8 ћуеП) била поштена консеквепца његовог велпчанственог система света: чак су тврдилп да је овај монпстпчни фплософ-прпродњак на самртнпчкој постељи псповедао католпчку веропсповест; као доказ томе наведено је сведочанство неког ултрамоптаног свештенпка. Шта се може очекпватп од љубавп према пстппп таквнх фапатпчнпх „божпјпх слугу,“ не треба да се нарочпто напомиње. Црква сматра такве лажне доказе, кад се онп чпне ради „частп божпје“ (т.ј. ради њпхове сопствене користп) за побожна дела („р1а 1гаиб“). Међутпм занпмљпво је сетптп се шта је пре 120 годпна један прајскп минпстар просвете, од Цедлпца одговорпо конзпсторпјп у Бреславп на њено схватање да је „опај најбољи поданпк, који највпше верује"; тој конзпсторији ппсаше овај мпнистар овако: „Његово Велпчанство (Фрпдрих Великп) не мпслп да оснпва спгурност државе на глупости поданпка." Поредп одлпчно предавање д-р Ј. Унолда: „Задатак п сврха човечпјег жпвота" (Запппкт^ Тепбпег, Цејрг1§- 12. Вапбсћеп б. 6.) Жалосна је супротност од овог либералног Карла од Цедлпца, којп се трудпо да потпомогне правац слободоумља у пруској школи, модерни мпнпстар просвете Роберт од Цедлица, којп је 1891. године поднео пруском земаљском сабору конзерватпвно-ултрамонтанп „закон о народним школама". Тај озлоглашенп закон требао је да отме народне школе од научне педагогпје п да их преда у руке папске хијерархије; он је изазвао тако општп отпор јавног мнења, да је морао бптп повучен. Пореди моје предавање о „погледу новог курса на свет.“ (Вс1. II ^ететгегбћтсШсћеп \'ог(гауе“, б. 327.)